Сав новац од икона које се целивају у црквама, познат под именом корвана (од грчке речи корван – прилог цркви), иде у џепове свештеника храмова, осим ако они не одлуче да се те при надлежности одрекну за богомољу у којој служе или неку која је, рецимо, у изградњи, речено нам је у Патријаршији СПЦ у Београду.
У лозничком крају, годинама, десетак свештеника је тај новац давало за изградњу храма на Лагатору, некадашњем имању Вука Караџића, али је, пре годину дана, половина од њих затражила новац за себе, што им је услишено, „јер је то њихово право“, како су на њихову молбу одговорили из Епархије шабачке СПЦ“.Једно време и свештеници Саборног храма у Шапцу одрекли су се тог новца, како би помогли важње радове у тој богомољи, а после су наставили да је узимају.
Мада је значење речи корвана да је прилог цркви, пракса је, одавно, да тај новац узимају свештеници за себе, како би побољшали свој стандард.У већим срединама ти прилози су већи, а у малим свештеници од тога не виде неку посебну вајду током читавог службовања. Тамо где је наглашено да је прилог за неке црквене потребе, рад богословија, изградња храмова новац се убацује у посебне кутије и свештеници ту немају ништа за себе.
Пре извесног времена један лознички свештеник је ухваћен, захваљујући видео надзору, како узима паре са икона, кад је сам у храму, како би узео за себе више пре поделе међу колегама.Колеге су захтевале гласањем 10 према 0 да мора да иде из тог храма.Епископ Лаврентије, ипак, био је милостив, па му је дао парохију у Шапцу, одакле је отишао у пензију, без обзира што је пдривао и економску основу Епархије шабачке тако што је мештанима Бање Ковиљаче одвратио да поклони кућу тој епархији, већ другој чији је епископ, у међувремену, ражалован.
Бахатом свештенику, познатом и по потказивању колега, недавно је, због ексцеса, забрањено служење у суседној, а некад истој, епархији ваљевској, што га, уочи Сабора СПЦ, није спречило, као и бројне сексуалне афере, да се дрвљем и камењем, са шачицом истомишљеника, обруши на владику Лаврентија, једног од најугледнијих архијереја СПЦ и његове најближе сараднике, на начин који је испод сваког и људског и свештемичког достојанства.
Епископу Лаврентију, познатом по милостивом односу и према онима који су, у најмању руку, некоректни према њему, не пада на памет да га казни, па ни да укори.
Честе свађе међу поповима су због те несрећне корване, која је већа што поп има бољу парохију, чиме се јавља само већи јаз међу свештеницима, што штети Цркви и њеном угледу.За вернике и највећи део свештенства ово је утолико већа неправда коју такви чине према епископу Лаврентију, „који сав свој приход даје за задужбине, које неће понети са собом у гроб“, док његови опонетни, чију поповску торбу не може да напуни ни он ни верујући народ брину само о себи.
В.Митрић Новости
