Београдска општина Гроцка, иако релативно удаљена од центра престонице, има веома дугу историју.
Наиме, још су Римљани у своје време изградили на територији данашње Гроцке, уз обале Дунава, главни пут који је повезивао Сингидунум илити Београд и Виминацијум, односно садашњи Костолац. Пронађени су и бројни докази који то потврђују, као што су виле-рустике, римске гробнице, златан накит, новац, керамика, оружје и друге ископине.
Гроцка први пут се помиње још у 9. веку, када се насеље на ушћу мале реке у Дунав наводи под називом Градец. У 16. веку, међутим, ово насеље помиње се и као Хисарлик. Овај назив забележен је у запису Евлије Ћелебије 1521. године, као и у турским катастарским пописима београдске околине из 1528-1530, када се описује као насеље са 22 дома. Путописац Герлах у истом веку прошао је кроз ово насеље и том приликом забележио: „Велики поток дели Гроцку на два дела, у једном делу подигнуте су мале српске колибе покривене трском и сламом, а у другом има и лепих турских кућа, често шиндром покривених“. Најстарији део овог дела града је дуж данашњег Булевара ослобођења, а некадашњег Цариградског друма, уз који се постепено формирала чаршија, па и прво насеље.
Као истовремено варошица, односно административни и трговачки центар, али и сеоско насеље, Гроцка се почела развијати у 19. веку. О томе сведоче и две основне групе старих кућа које преовладавају, а то су варошка и сеоска кућа. Варошке куће карактеришу три до четири просторије, трем са узвишеним доксатом, оџаклија и подрум. Оне су углавном представљале домове трговаца и занатлија. Са друге стране, сеоске куће развијале су се у неколико типова, што је последица досељавања становништва из различитих делова Србије. Данас се тако разликују четири карактеристична типа сеоске куће: моравска, косовска приземљуша, шумадијска, као и војвођанска кућа.
Осим подизања стамбених и трговачких објеката у чаршији, развој варошице чине и зидање ћуприје, млина, цркве и других здања јавне намене. У чаршији се и данас истичу Савчићева механа, Цинцарска кућа, кућа Апостоловића, Влајковићева кућа, Топаловићева, Смиљанићева и друге куће. У Ранчићевој кући смештен је данас Завичајни музеј. Сталну поставку музеја чини Дубочајска збирка др Костића, која представља поставку палеолошких, археолошких, нумизматичких и других ископина из Гроцке.
Грочанска чаршија заштићена је данас као просторна културно-историјска целина.
Гроцка као градска општина
Гроцка као једна од београдских општина основана је 1955. године. Ова општина, како се наводи на њеном званичном сајту, заузима површину од око 29 хиљада хектара, на којој живи више од 75 хиљада становника. У саставу Гроцке налази се 15 насеља, а то су Лештане, Ритопек, Болеч, Винча, Врчин, Заклопача, Бегаљица, Гроцка, Брестовик, Калуђерица, Камендо, Пударци, Умчари, Дражањ и Живковац. Дан општине је 27. октобар, када је уједно и општинска слава Света Петка.
