Бајка звана Успаванка
Из апокрифних извора Хиљаду и једне ноћи
Допрло ми је до ушију, о, срећни царе…
Беше једном један Краљ и имаше Вилу. А град градила бијела Вила и градила га од тела свога. И бедра јој беху стене и груди јој беху извори и очи јој беху воде и косе јој беху трава. И Краљ погледа и виде да је град добар. И начини чеда своја, Сина и Кћер, који живљаху у врту од тела Вилиног и убираху плодове које врт дариваше, а Краљ их називаше својима. И Син беше љубоморан на Краља и жељаше врт за себе. А Кћи жељаше тело Вилино. Вила им певаше успаванке и мољаше их да не напуштају врт и не одлазе од Краља. А деца тврда срца беху и одоше од Краља. И нестадоше у дубокој тмини ван Вилиног тела. А Краљ тужан беше и замоли Вилу да се спусти до таме и тамо деци начини ново видело, где ће имати нове успаванке, док му се опет не врате. И Вила оде, али Вилина је освета (а ко ће се вратити?, прим. аут.) и украде она Кћер Краљеву и узе њено тело. И сазида од ње нови врт за Сина Краљевог и врт имаше плодове. А Вила рече:
– Живећете овде док Син Краљев не ослободи срце твоје у дубинама што се крије. И твоје ће груди лучити млеко и чеда ваша дојиће се њиме. И носићеш терет свој тихо у темељу Света и долазиће ти Синови и желеће твоје песме и твоје морске очи и нећете се вратити у Краљев врт док Синовљев образ не заличи на Краљев и Синовљева моћ не ослободи срце твоје.
И Вила оде, а време поче.
Не прође година, а дође неки змај, јербо се змај лако рађа тамо где Кћи чезне и прогласи се чуварем Кћериног срца. А Син, чувши за то, реши да убије змаја. И пође на пут. А како је Кћи Краљева горко плакала, изли се вода из очију њених, из мора тмине, и наста блато. И Син се дављаше у блату, тражећи Кћер. А она кидаше косе своје и од њих прављаше нити којима је Сина вукла из блата својега. И нити саме, власи косе, када би их Син узео у руке, говораху – узми ме, нађи ме, Краљев Сине! И Син пловљаше водом њеном пратећи њено плетиво од косе. А змај спаваше и не знајући за нити, јербо је Кћерина успаванка такав удес чинила…
(наставиће се…)
Анамарија Миловановић
