Веруј ми,
виђала сам просјаке и избеглице без једне папуче на нози како носе дете у наручју и свој прошли живот у мислима.
Видела сам пушке и меткове у комшијском ормарићу за осигураче и виђала сам жене које са децом на онкологији проводе живот.
Виђала сам мужеве који због такве деце раде у руднику и виђала сам педесетогодишњака са иглом у руци како продаје свој топли равни дом за сићу.
Виђала сам уплакане жене у бесаним ноћима док чекају синове, виђала сам уплакане жене у бесаним ноћима док чекају мужеве и виђала сам само маргарин у фрижидеру.
Виђала сам путеве пред собом на којима одагнам своје проклетство и виђала сам богатство насред улице у труби
у перкусији у шуми у тајни коју двоје љубавника већ обамрли од заноса на зарозаном тепиху одају једно другом.
Виђала сам људе који знају али одлазе кад схвате да си ти њихов знак и виђала сам кишу како плаче
на крову зеленом од устајалости јер је кров напуштен.
Виђала сам девојку која са турбаном на глави леже на земљу натопљену од пљуска под дрветом код игралишта и виђала сам њене хистеричне удахе који су личили на обећање да ће некад опет мирно дисати.
Виђала сам скривене погледе људи који беже од среће и виђала сам људе којима је проклетство изнад космоса.
Виђала сам људе који сањају и људе који маштају али сам увек увиђала разлику.
Виђала сам мушкарце у оделима који се на обали луке фотографишу са својом сиром породицом и остављају траг
поред спремљене шкољке за ручак.
Виђала сам много праха у овој пустињи жеља и ниједан није направио дину на коју се могло попети и видети
оазу.
Виђала сам злато и сребро и тигра и крокодила и разноразне боје које се измичу тако брзо да се брда повијају над гледаоцем.
Виђала сам париске меланхолије усред неке притајене жеље да нестанем али никад нисам видела човека који се није
борио да види све то.
АЈША
