Царина, по неким подацима, годишње заплени више од 400 литара горива, али је то мали проценат онога што се успе прошверцовати.
Пловила на Дунаву се обично заустављају под окриљем ноћи, а онда шверцери почињу претакање горива уз чамце с дуплим дном или канистере и металне буриће, одакле се гориво дистрибуира преко развијене сарадничке мреже дуж саме обале.
Главни разлог за пораст кријумчарења „црног злата” је огроман профит који се остварује на разлици у цени. Таквим видом шверца гусари с Дунава држави отимају милионе динара јер тако стечен новац завршава у yеповима шверцера без плаћања пореза.
На рекама се годинама најчешће кријумчари управо – бродско погонско дизел-гориво. Кријумчари га купују директно с бродова у транзиту, и то тако што им се приближавају малим чамцима с јаким ванбродским моторима који вуку танк барже запремине и до 20 тона. Касније, наравно, то гориво препродају на домаћем тржишту, предочавају упућени.
Један део нелегалне нафте долази и тако што посадама страних теретних бродова остане горива које се продаје домаћим препродавцима, али то је мањи горива које стиже на црно тржиште.
Према ранијим проценама Министарства трговине годишње се на црном тржишту појављивало и до 150.000 тона дизела, што је био губитак за државу од 100 милиона евра.
Шверцери су несто повратници, те да се након што буду ухваћени у шверцу опет појављују исте организвоане групе и људи.
Постоје такозване шверцерске „црне тачке“ на току Дунава оне се налазе код Бачке Паланке, Новог Сада, а ту си Ковиљски рит, Бановци, Панчево, али и даље Гроцка, Костолац и Смедерово.
У Гроцкој није чест случај да се нафта шверцује и по дану. Тако су забележени и ови снимци када су почетком ове године уснимана лица за које се сумња да се баве шверцом нафте. У чамцу у којем су се налазили видно се виде канистери за гориво, такође, види се и да објављају одређену компезацију.
Погледајте снимке:
За Жиг Инфо:
Жељко Маторчевић
