За сада их нема 300 али и 5 је устало против “империје” Ксерксa и издаје Афијалта
Храбрих 5 окренуше леђа и тишином послаше гласну поруку председнику општине,“И ти си небитан“!
Одржана скупштина ГО Гроцка у петак. Почеле ствари да се кристалишу. Опозиција много конкретнија и са много више аргумената, а власт, као и до сада, слаба и бледа. Тешко је власти да ароганцијом брани безобразлук и непоштење.
Ваљда је лакше бити опозиција, али и ови на власти су некада били опозиција и грабили су и ногама и рукама да се дочепају власти и наравно буџета. Игром случаја и вољом прекограничних елемената Тома победи Бориса, а Дачић прода причу и оде у загрљај ономе који га је, до тог момента, називао лоповом и обећавао му хапшење за аферу „коферче“. Зли језици причају, а теоретичари завере тврде да је можда баш због тог ручног ексесора и дошло до нове власти.
Било како било, нова власт дође и свет се изокренуо. На почетку то и није личило на потоп, али како је време одмицало, много њих, па чак и из унутрашњих редова, почели су да сумњају да све то иде у добром правцу. Крeнуло се одмах са унутрашњим сменама, чисткама и заменама, па тако од изворних радикала, мало по мало, не оста пуно. Утрчали су ту из свих странака, али окосницу су чинили ДСС, Г17+, па и виђени из ДС. Наравно, било је и других, али како је време одмицало, и ту је дошло до смена и филтрације, па је на крају остао само слој слепо послушних и дебело образних.
На општини Гроцка отприлике иста ситуација. За време Симоновића сви су кукали како су финансијски ускраћивани и како су малтретирани, али Симоновић је тачно знао кога има за сараднике, послушнике и шта све може да ради. Знао је да је небо граница. Страначка врхушка се и таквих одрекла, и мало по мало истерала једне и довела аморфне супституте. Како је време пролазило, заменисмо железничара за фризерку, а њу за плантажера. Сваки од њих је по диктату повереника запослио ванстраначки кадар и разводнио организацију. На крају, да би изгледало да је кадар све бољи, доведоше и доктора који о политици зна колико и његов заменик или шеф одборничке групе. Тужна и бледа екипа нашла се у чуду. Није власт само привилегије и корист од ситних бенифиција. Власт је борба. Они од горе, такозвани најгори, проценили су колико ова власт вреди. Смањен им је буџет са преко милијарде на скромних 850 милиона. То делује много, али то је отприлике еквивалент из 2013.
На седници, интересантно. Опозициони одборници доминантни. Одборници власти полуусмени до неусмени. Председник општине изгубио конце у својој беседи, а председник скупштине, уместо да му узме реч, или да му уопште не да реч ако му је пријатељ, он га је пустио да се ваља у сопственој недоказаности и имагинацији. Можда је био нервозан наступом Тодоровића, или су га иритирале слике „крвавих руку“ са мајица опозиционара, или је незадовољан лоше одиграном улогом Деда Мраза, не зна се, али се видело да лоше подноси аргументе који осликавају његову способност да води општину. Лепо је и што председник има 54 године, али то не значи да он поседује квалитете да буде лидер општине или да је сазрео за овакву врсту борбе. Спомиње, резигнирано, ширећи руке, групе грађана и неке друге политичке партије. Ваљда тако упире прстом на шефа опозиције, а заборавља своје политичке корене у покушају. Давнo беше 2000. и „жути“ дрес. Колико се сећам, и Чеда је био у игри, али једино је у овој странци, и то у крајњој, терминалној фази, примећен његов „квалитет“ и заједно са осталима сместише их у општину за палијативно збрињавање кадрова којих немају где.
Шеф одборничке групе, од кога се очекивало бар мало писменог политичког наступа, једино је успео да пласира већ излизану фразу да је актуелни председник државе најбољи председник у српској историји. Рече човек и врати се на место, и како један, не из опозиције, радосно дочека и прокоментариса: „Седи, један“. Ипак, Г17 и паркинг сервис нису била места где се може испећи ова врста заната. Треба ту још времена. Очекивао сам да ће Крајновић, као образовно најквалитетнији, кажу најкоректнији и политички неиспрљан, иако гостујући у редовима напредњака, заузети место председника општине, или неку другу високу позицију. Очигледно напредњачки мислиоци нису задовољни његовом недовољном дозом подилажења, па им је требао неко други. И нађоше га. Како Влашковић рече, човек кога сви знају и човек коме се сви клањају, а онда и он убрзо промени мишљење. Никада општина за овако кратко време није имала овакве поделе. Два клана, три струје, осам људи. Ко је са Рајковићем, а ко са Чаприћем. Где се ту уклапају Станојевић, Мирoљуб и Сања. Влашковић игра школице и скакуће мало тамо, мало вамо. Напред један, назад два, па окрет. Крајновић је месинџер, а остали збуњени. Претходна гарнитура, Пантелић-Андрејић, за коју се сматрало да је дно дна, имала је бољу одбрану напредњачке части од ове сада.
Председник скупштине мора да прати ситуацију и да схвати да су му ови сада, које брани, само бивши сарадници. Будући су му баш ови што су стајали испред њега окренути леђима и тишином нервирали председника општине. Тишином пренетом са Славије и јасном поруком: „Небитан си“.
Крај је почео, али живот иде даље. Мислите о томе.
Има симболике у узвику француског гласника:
„Le Roi Est Mort, Vive Le Roi“
Горан Пекарски
