Моје животно искуство и није тако мало, живот ме је научио да ником не верујем док га не проверим. Било је у овој земљи још епидемија као што је вариола вера, али тадашњи политичари се нису оглашавали. Није било штабова, влада се није мешала, политичари су ћутали. Слушала се реч здравствених радника. Хвала Богу да је било тако. Послушали су их сви грађани тадашње Југославије и сачувани су људски животи. Вакцину сам примио 1972. године и као што видите још увек сам жив.
И сада сам послушао савете здравствених радника и нисам пуно размишљао. Примио сам вакцину и ревакцину. Добро је да смо вакцину прво примили ми старији грађани, јер не дај Боже некаквих последица, боље је да то задеси нас старије него млађу популацију. Вакцинисао сам се у Дому здравља Гроцке- Бегаљици. Није било гужве, дошао сам у заказано време. Попунио сам формулар који сам добио. Поред мене седоше две старије госпође и замолише ме да и њима попуним формулар. Урадио сам то без размишљања. Уз знак ,,захвалности“ уђоше преко- реда у ординацију. Схватио сам о којим је особама реч и нисам коментарисао њихове поступке.
Вакцину сам примио и морали смо сачекати 10- 15 минута да се уверимо да нема некакве негативне реакције. У уредној и дезинфикованој чекаоници налазио се сточић са две столице на којима су седеле ,,госпође“ које сам упознао пре пар минута.
Биле су доста гласне, тако и да нисам хтео морао сам чути њихове коментаре. „Добро је да имамо Вучића, видиш како нас чува. Обезбедио нам вакцине, дао нам по 5.000 динара а сада ће да добијемо и 30 евра. Е благо теби, твоји су у иностранству и шаљу ти паре, ја не знам шта ћу са мојима. Ни једно не ради сви живе од моје пензије коју сам наследила од мужа. Фала Вучићу да ми је даје, ови моји би поцркали да није мене“.
Испод ока гледам и сестру која је изашла да попуши цигарету. На њеном лицу се види да је преморена, али није могла а да се не насмеје. На сточићу за којим су седеле ове две ,,госпође“ налазиле су се три посуде са јабукама,поморанџама и мандаринама. Нису дуго остале у посудама. Нестале су у торбама ,,брижних“ мајки и бака. Треба отићи на вакцинацију. Има шта да се и види и чује. Прошетајте до свог Дома здравља.
Милан Јовановић
