– Ако погледате географију регије, Македонија је најбоље место за стварање продужетака за најновију енергетску инфраструктуру у регији, такозвани Турски ток – рекао је Владимир Ћизов
Руски вођа Владимир Путин, који се сукобљава са највећом земљом источне Европе – Украјином, сада се окреће према балканској нацији која има мање становника од Бруклина – Македонији. Заједничка тема им је – гасовод.
Македонија је држава од два милиона људи, изникла из рушевина Југославије и бори се с раширеном корупцијом и етничким напетостима.
Влада премијера Николе Груевског подупире планове за руски гасовод према Европи који ће омогућити неопходну зараду, и помаже Кремљу да реши постојећи проблем с гасоводом у Украјини.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров оптужио је Запад да покушава да иницира свргавање македонске власти.
– Немам чврсте доказе, али то је логична сумња – рекао је Владимир Ћизов, руски амбасадор у ЕУ.
– Ако погледате географију регије, Македонија је најбоље место за стварање продужетака за најновију енергетску инфраструктуру у регији, такозвани Турски ток – рекао је Ћизов.
Руски предложени плиновод функционирао би као продужетак везе између Русије и Турске. То је последњи план Газпрома у достављању плина јужној и средишњој Еуропи, након што је државни извозник напустио 45 милијарди долара вредан пројект Јужног тока, у децембру. Као и његов претходник, тзв Турски ток је дизајниран да заобиђе Украјину.
– Како би помогли да Газпром уђе на средњеевропско тржиште, Русија је заговарала изградњу гасовода који би ишао из Грчке у Македонију, Србију и Мађарску. Ове четири земље су у средишту руске дипломатске офензиве – написали су тексашки аналитичари.
Пројект се суочава с бројним препрекама. Попут Јужног тока, мора бити у складу с правилима унутрашњег тржишта ЕУ које захтјева да се Руси одрекну контроле над гасоводом унутар њихових граница. Чак и ако Македонија није чланица ЕУ, плиновод прво мора проћи кроз Турску и Грчку, која то јест.
– Једина је разлика у томе што је Јужни ток мање скупљи од Турског – рекао је Корцхемкин.
Русија каже да неће више инсистирати на поседовању елова који пролазе кроз ЕУ. Уместо тога, руски председник Владимир Путин понудио је кризом погођеној Грчкој, стотине милиона еура сваке године, у виду плина, уколико се придружи плановима за гасовод.
Гасовод би се потом наставио градити кроз Македонију и Србију, пролазећи према Италији и Аустрији.
– За мене је још прерано говорити о гасоводу јер је пројект још само на папиру. Велико је питање хоће ли се уопште догодити – рекао је Никола Димитров, истраживач на Институту за глобалну правду у Хагу, бивши македонски дипломат у Холандији.
Међутим, без обзира на све, чини се како су Руси одлучни у томе да допусте да њихов транзитни уговор са Украјином истекне до 2019. у корист алтернативним рутама. Газпром је већ положио 427 километара јужног коридора, у ишчекивања договора. За Македонију, било који гасовод је далеко решење за кризу која тресе њихову државу.
(Телеграф.рс / Извор:bloomberg.com)
