Алармантни подаци о најопаснијем оружују Стокхолмског института за мир. Опасност од употребе нуклеарних бојевих глава у војним сукобима у Азији
БРОЈ нуклеарних бојевих глава на свету је смањен, али се квалитет те врсте оружја непрекидно повећава. У годишњем извештају Стокхолмског међународног института за мир (СИПРИ), највише забрињава чињеница да је црна тачка јужна Азија, где Индија и Пакистан убрзано увећавају своје нуклеарне резерве.
Шеф истраживања Шенон Кајл, у разговору за Дојче веле, каже да су оба ривала побољшала технологију израде материјала за нуклеарно оружје, тако да ће „њихови арсенали током наредних десет до 15 година реално да се удвоструче, чак утроструче“. То ствара бојазан не само од нове трке у наоружавању у региону и повећава опасност од употребе нуклеарних бојевих глава у војним сукобима у Азији.
– Не ради се само о трци између Индије и Пакистана – додаје Оливер Мајер, стручњак берлинске Фондације за науку и политику. – И Кина је део једначине, тако да имамо посла са тројним наоружавањем. А то је ново.
Индија и Пакистан нису потписали уговор о неширењу нуклеарног оружја. Због тога би, каже Мајер, међународна заједница морала да изврши притисак на те две државе, чија би последица било отварање дијалога о успостављању поверења и већа транспарентност у погледу залиха атомског оружја.
– И криза у Украјини ће се свакако одразити на нуклеарну политику Москве – прориче Мајер. – Русија поново придаје велику важност атомском оружју, па и оном кратког домета, стационираном у Европи.
Почетком ове године руски председник Владимир Путин је изјавио да је за време кримске кризе био спреман да употреби атомско оружје и тиме изазвао велику повику НАТО.
Кад је реч о могућностима за смањење нуклеарних арсенала, будућност не изгледа баш ружичасто. Ако се уопште нешто и деси, биће то стационирање атомског оружја средњег домета и величине – у Европи – закључује Шенон Кајл.
НОВА ТРКА АМЕРИКЕ И РУСИЈЕ
ПРЕМА извештају СИПРИ, почетком ове године, на свету је било 15.850 нуклеарних бојевих глава у девет земаља – САД, Русији, Великој Британији, Француској, Кини, Индији, Пакистану, Израелу и Северној Кореји – око 500 комада мање него лане. САД и Русија су, у ствари, „прочистиле“ своја складишта уклонивши застарело атомско оружје, али две земље спроводе и скупе инвестиционе програме модернизације ракета-носача и бојевих глава.
