Као и све појаве у променљивом свету, филозофија односа друштва и појединца према сексуалности је такође подложна променама.
Оно што се није променило је вечно питање шта је нормално, а шта ненормално у сексуалности. Све до педесетих година прошлог века, времена када је настао бескрван покрет под називом „сексуална револуција“ поље „ненормалног“ у сексуалности је далеко превазишло опсег онога што би назвали „нормалним“.
Данас, схватање о опсегу нормалног превазилази поље ненормалности. Није чудно да су и мушкарци и жене у погледу сексуалности у конфузији. Док је раније особа која је била опседнута дневним фантазијама, упражњавала орални или анални секс, испробавала сласти предбрачног или ванбрачног искуства и учестано мастурбирала стрепела од одговара на питање: „Да ли сам нормална?“ сада, особа којој је орални и анални секс одвратан, мастурбација испод части, а невиност прве брачне ноћи са вољеном особом сматра врлином, опседнута је питањем: „Да ли сам сексуално ненормална особа?“
Десет највећих страхова о сексуалној ненормалности
“ комплекс малог пениса“
аноргазмија
прерана ејакулација и недовољна сексуална моћ
недостатак или слабије изражене сексуалне жеље и потребе
бити перверзан
неубичајени снови и фантазми
сексуална незаситост
процена партнерка(е) у смислу сексуалне ненормалности
неуклапање у сексуалне норме у погледу фреквенције, дужине и форме извођења предигре и коитуса
утицај мастурбације на здравије.
Три пута мери, једном сеци
Ово је стара изрека која слободно може да се користи и када је реч о ноћној мори многих мушкарца у погледу величине њиховог полног органа. Иако се та „ствар“ у принципу не види на дневној светлости, а поготово под условом да се љубав води у мраку, милиони мушкараца пате од „комплекса малог пениса“, од којих су многи убеђени да би са три до четири сантиметара вишка обожаваног органа, боље подносили мањкове у животу. Каква заблуда!
Чињенице, једноставно, говоре другачије. Пенис се не мери у млитавом стању. Орган који у млитавом стању исказује мању дужину, у ерекцији се издужује у већој мери од органа који је издуженији у млитавом стању. Обим пениса је функционално битнији од дужине, а да би пенис био стварно „мали“, или тачније речено функционално мање способан, његова дужина мора да буде краћа од шест до седам сантиметара у уздигнутом стању. Није мали, дакле, него је недовољно велики. Па чак и у таквим случајевима довољно еластична, вагина је та која одреди меру ствари способношћу да се „скупи“ око „мрачног предмета њених жеља“. Остали проблеми, попут оних да се пенис, код неких особа, „криви“ на једну страну или физиолошка чињеница да је један тестис нижи од другога у мањој мери, али ипак, довољно оптерећују неке особе.
И жене имају сопствене сексуалне муке
Страшљиво се питају да ли су им мале или велике усне, клиторис, вагина, па груди нормалне величине, облика и боје. Да ли им је, надаље, током сексуалног узбуђења овлаженост вагине довољна или недовољна? У највећем броју случајева страхови ове врсте су ирационални. У погледу величине, облика и боје полних органа, појединачне, расне и културне варијације су толике да се на прсте једне руке не могу избројати. Варијације су, наравно, једна ствар а ненормалност друга.
Добар број страшљивих преиспитивања о сексуалној ненормалности мушкарци повезују са сексуалном издржљивошћу, а жене са доживљавањем оргазма. Није чудно.
Просечан мушкарац доживљава оргазам за два до три минута, женама које га доживљавају под условом да га уопште доживљавају, просечно је потребно око петнаестак минута тешког „мушког рада“. Савршено нормално! Природа секс управља према рађању деце, а не задовољству.
Открићем Мастерса и Јохнсонове да је тзв. вагинални оргазам мит, а да оргазам жене настаје искључиво посредним или непосредним трљањем клиториса- нова питања о сексуалној неморалности заменила су стара.
Под утицајем Фројдовог учења, жене које нису биле у стању да доживе вагинални оргазам питале су се да ли су нормалне (неуротичне) док данас, жене које, за време односа могу да доживе оргазам искључиво надраживањем клиториса, питају себе да ли је то нормално. Сувишна питања када је реч о ненормалности. Под условом да су посредне ствари нормалне, зашто би ненормалне биле непосредне ствари.
