Нећете моћи да останете равнодушни кад будете сазнали зашто се бурма и веренички прстен носи баш на десној руци
Као да одувек знамо да се бурма, односно веренички прстен носи баш на домалом прсту, али да ли сте се накад запитали зашто је то тако.
Прво ћемо се вратити на почетак 19. века, када су мушкарци у Америци поклањали напрстке. Након венчања, њихов врх би био одсечен, како би се створио прстен. Један енглески обичај подразумевао је цепање комада злата или сребра на два дела, а затим би се попила чаша вина, како би веридба постала званична, пише Индеx.
Вереничко прстење датира још из давног 13. века из Рима, кад су хришћани усвојили ту традицију, након што је папа Иноцент ИИИ прогласио обавезним период чекања између веридбе и брака. Тадашње прстење било је врло једноставно, сковано од гвожђа, а касније и од злата.
И данас се за бурме најчешће бирају бело или жуто злато, због своје лепоте и чистоће.
Обичај ношења венчаног прстена на левој руци наводно долази од грчког и римског веровања, да посебна вена, “вена љубави”, тече равно из домалог прста у срце, само средиште љубави и страсти.
Иако је касније научно доказано да тај прст по том питању није ништа другачији од осталих, остало је веровање о “вени аморис”.
Будући да се у хришћанској традицији десна страна сматра правом страном, код православаца је и рука накојој се носи бурма, такође десна. Међутим, то што се носи на домалом прсту је заоставштина која потиче од приче о “вени аморис”.
Муслимани прстен носе на десној руци из хигијенских разлога. Наиме, лева рука код муслимана служи за хигијенске радње, док се десном једе, рукује, и слично. Јевреји пак стављају прстен на десну руку током церемоније венчања, али након тога га пребацују на леву руку.
Дијаманти су дошли накнадно. Аустријски надвојвода Максимилијан, у историји је познат као први човек, који је својој будућој супрузи поклонио дијамантски прстен, давне 1477. године, но такав обичај није се проширио међу обичним смртницима, све до масовног маркетинга, који је 1930. године покренула компанија “Де Беерс”, која је и данас једна од водећих на овом пољу.
У касним 1940-им, настао је слоган “дијаманти су вечни”, а за поменуту компанију то је осмислила Н.В. Аиер агенције. Реклама је подстицала потрошаче да дијамантске прстене виде као породично наслеђе.
