471
Српска православна црква и њени верници сваког 29. јуна по јулијанском календару, односно 12. јула по грегоријанском календару, обележавају дан посвећен Светим апостолима Петру и Павлу – Петровдан, који је и задњи дан Петровског поста.
Петровски пост је ове године трајао 14 дана, јер почетак овог поста зависи од датума прославе Васкрса, док је задњи дан поста увек Петровдан, и установљен је на основу успомене на Апостоле, који су, после Силаска Светог Духа, а пре одласка на проповед светог Јеванђеља, постили, те се зато зове и Апостолски пост, а може трајати најкраће осам дана или најдуже шест седмица.
Празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу установљен је и раширен у IV и V веку, а посвећен је овој двојици апостола, јер пострадаше на исти дан. Такође, прославља се сећање на Свете апостоле и других датума, те је Светом Петру посвећен и празник 16./29. јануар, када се прослављају Часне вериге Светог апостола Петра, када он беше као сужањ у Јерусалиму окован у тамници ланцима, које сачуваше хришћани и за време цара Константина пренесоше у Цариград, као и 30. јун/13. јул датум посвећен Сабору Светих дванаест апостола – Павловдан, када се прославља и Свети Павле, а и осталих десет апостола са њима: Андреј Првозвани, којем је још посвећен 30. новембар/13. децембар; Јаков Заведејев – 30. април/13. мај; Јован Богослов – 26. септембар/9. октобар и 8./21. мај; Филип – 14./27. новембар; Вартоломеј – 11./24. јун и 25. август/7. септембар; Тома – 6./19. октобар; Матеј Јеванђелиста – 16./29. новембар; Јаков Алфејев – 9./22. октобар; Тадеј или Јуда Јаковљев – 19. јун/2. јул; Симон Зилот – 10./23. мај; и Матија – 9./22. август.
Свети Петар (грч. Σίμων Πέτρος – Симон Петар) беше један од првих дванаест Христових ученика и апостол (грч. απόστολος – посланик, благовесник). Родом беше Петар из племена Симеонова, од оца Јонина, из града Витсаиде, док му брат беше Андреј Првозвани. Петар је био рибар и прво се зваше Симеон, али Господ га назва Кифом (Кефом – арамејски – стена, камен) или Петром („Petros“, πέτρος – грчки – стена, камен). Први од од ученика Христових беше који јасно изрази веру у Њега рекавши: „Рече им Исус: А ви шта мислите, ко сам ја? Симон Петар одговори: Ти си Христос, Син Бога живога.“ (Јеванђеље по Матеју 16, 15-16). Када је Господу било суђено, три пута Га се Петар одрекао, као што је Господ и рекао да хоће, али је погледао у Господа и испуни му се душа срамом и покајањем, те после силаска Светог Духа на апостоле постаде неустрашиви и силни проповедник Јеванђеља по Палестини и Малој Азији, Илирику и Италији. Чинио је многа чудеса и заповеди цар Нерон (Нерон Клаудије Цезар Август Германик, лат. Nero Claudius Caesar Augustus Germanĭcus, рођен 37. године, владао од 54. до 68. године, када се убио), који беше пријатељ Симона Волха слуге нечастивога, којег порази и посрами Свети Петар, да га погубе, те Петар постави Лина за епископа у Риму и пође радосно у смрт. Када је видео да ће га убити разапињањем на крст само је затражио од џелата да га разапну наопако, јер је сматрао да није достојан да умре исто као Господ.
Свети Павле (грч. Παύλος, рим. Paulus – мали растом) беше родом из Тарса, од племена Венјаминова и зваше се Салве (Саул – измољени). Рођен је Савле као римски грађанин, а отац му беше рабин, учен човек, који му је дао прво образовање. Учио је и ткачки занат и израђивао је ћилиме и војничке шаторе, што ће му касније бити од користи на мисионарским путовањима, те ће се тако издржавати. Школовање је наставио у Јерусалиму код тада чувеног фарисеја Гамалила и сам поставши фарисеј и прогонитељ хришћана, али на путу за Дамаск указа му се Господ и поверова Савле, те га апостол Ананије крсти и прозва га Павле. Павле је почео проповедати Јеванђеља страсно и са ревношћу од Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима, па доби и назив апостола назнабожаца. И он беше посечен у Риму у време цара Нерона, када и Свети Петар.
Тропарь апостолов, глас 4.: Апостолов первопрестольницы и вселенныя учителие, Владыку всех молите мир вселенней даровати и душам нашим велию милость.
(Тропар, глас 4.: Апостолов первопрестолници и всељенија учитељије, Владику всјех молите: Мир вселењеј даровати, и душам нашим велију милост.
Тропар, глас 4.: Првопрестолници Апостола и учитеља Васељене, молите Господа свих, да дарује мир Васељени, а душама нашим велику милост.)
Кондак апостолов, глас 2.: Твердыя и боговещанныя проповедатели, верх апостолов Твоих, Господи, приял еси в наслаждение благих Твоих и покой: болезни бо онех и смерть приял еси паче всякаго всеплодия, Едине, сведый сердечная.
(Кондак, глас 2.: Твердија и Боговјешчанија проповједатељи, верх апостолов Твојих Господи пријал јеси, в наслажденије благих Твојих и покој, бољезни бо онјех и смерт пријал јеси, паче всјакаго всеплодија, Једине свједиј сердечнаја.
Кондак, глас 2.: Чврсте и Богоносне проповеднике, прве Твоје Апостоле, примио си Господе у насладу блага Твога и покој. Њихова страдања и смрт примио си више од сваког изобиља, Ти, Који Једини познајеш људска срца.)
