Старење је нешто што је неизбежно, али то је процес на који и те како можемо утицати својим понашањем и навикама.
Недавне студије су показале да постоје навике и активности које помажу у да успоримо старење. Најпре, важно је да ваш ум буде здрав, пише РТС.
Мозак има тенденцију да има мањи капацитет како је старији, посебно после 60. године, када се брзина перцепције смањује, а чак и вербална и просторна меморија понекад затаји, што отежава памћење имена и места.
Иако је то природан аспект старења, може да се успори.
Према др Ричарду Хантеру, директору Лабораторије за неуроепигенетику и геномику на Универзитету у Масачусетсу, важно је повећати своју друштвену или интелектуалну посвећеност, упознати нове људе, покушавајући да разговарате са другима што је више могуће, учествујете у групним активностима.
Укратко, савет је да увек будете заузети и што чешће у друштву. „Морамо да се дружимо да бисмо преживели, тако да изгледа да нас изградња добрих друштвених веза штити од последица старења“, објаснио је Хантер.
Како старимо, наша кожа такође може почети да пати, то је зато што се од 45. године ћелије три слоја коже не обнављају истом брзином као пре.
Да би се обновила природна отпорност коже, неопходни су ретиноиди, хемијска једињења повезана са витамином А, веома присутна у кремама за лице, која помажу у обнављању механизма обнове ћелија.
Ретиноиди такође могу бити од велике помоћи за ваше руке, колена и стопала.
Да би добро функционисало, срцу је потребно стално снабдевање кисеоником из крвних судова, који чине прави систем „путева“ кроз које крв тече.
Старење може оштетити тај систем, али истраживачи су открили да се погоршање везано за старење може смањити правилним избором начина живота, спречавањем кардиоваскуларних болести и срчаних удара.
Старење се успорава корисним начином живота
„Кардио“ вежбе са аеробним вежбама су најефикасније.
Резултати Студије Универзитета у Тексасу, наводе да само једна година кардио-вежби код особа старијих од 65 година побољшава функционалност леве коморе срца.
Који је прави интензитет вежбања? Важно је да не прелазите 85 одсто максималног броја откуцаја срца, који се рачуна узимањем 225 минус ваше године.
На пример, пацијент од 60 година не сме да пређе 85 одсто од 165, дакле 140 откуцаја у минути.
У сваком случају, добра је идеја да питате свог лекара за савет, а свакако је добро користити било какву врсту мерача откуцаја срца док вежбате.
Како време пролази, и кости постају крхке због губитка калцијума.
После 35. до 40. године, један до два одсто мишићне масе се губи сваке године, са најбржим степеном губитка после 65. године за жене и 70. за мушкарце.
Као резултат тога, 30 процената старијих од 65 година има потешкоћа са свакодневним покретима, као што је и обично ходање. Важно је изводити циљане вежбе како би цео мишићно-скелетни систем био отпорнији.
Корисно је и тренирати флексибилност уз вежбе истезања уз пилатес или чучњеве.
