Ново истраживање спроведено у Војводини показује да климатске промене као тема нису довољно заступљене у основним школама у Србији. Ауторски текст о климатским променама у нашем основном образовању, за портал Клима 101, пише др Игор Лешчешен, један од аутора студије.
Разумевање узрока климатских промена, као и њихових последица и потенцијалних решења од суштинског је значаја за нашу планету. Управо из тог разлога, Конвенција Уједињених нација о климатским променама посебно је истакла кључну улогу школског образовања у формулисању снажног глобалног одговора на климатске промене, пише Клима 101.
У том контексту, императивно је анализирати улогу образовања о климатским променама у основним школама, јер поставља темеље климатске писмености будућих генерација и њиховог активног учешћа у ублажавању и борби против овог глобалног изазова.
Ново истраживање које су спровели научници са Универзитета у Новом Саду открива значајне изазове и перспективе у преношењу знања о овој глобалној претњи на најмлађе нараштаје у нашој земљи.
Истраживање је било спроведено у Војводини, са укупно 632 испитаника – деце од петог до осмог разреда основне школе, од чега је око две трећине ученица и ученика било из урбаних, а трећина из руралних средина. Поред анкетног истраживања, спроведена је и детаљна анализа образовних програма у основним школама у Србији.
У наставном плану само две лекције о климатским променама
Иако се може претпоставити да би географија, као предмет, била идеална платформа за едукацију о климатским променама, истраживање показује да то није случај.
Наиме, на основу наставног плана који издаје Завод за унапређење образовања и васпитања Републике Србије, само једна од укупно 134 лекције од 5. до 8. разреда основне школе посвећена је климатским променама и њиховим последицама: лекција „Човек и клима” у петом разреду основне школе.
Пошто аутори и издавачи уџбеника не одступају превише од прописаних планова, стање је исто у свим анализираним уџбеницима пет различитих издавача.
У наставним плановима за основну школу, климатске промене се помињу само у још једној лекцији у оквиру наставе биологије у осмом разреду. Са овако малим бројем планираних лекција, пропушта се драгоцена прилика за обликовање свести код најмлађих о озбиљности ове претње по нашу планету.
Такође, спроведена студија о климатској писмености ученика доноси неке непријатне резултате. Иако је већина ученика чула за климатске промене, забрињавајуће је сазнање да више од половине испитаника сматра да су оне природни циклуси климе наше планете. Ова чињеница указује на потребу за ефикаснијим преносом научних сазнања и разумевањем узрока и последица које климатске промене носе са собом.
Интересовање ученика превазилази доступно градиво
Најзначајнији извори информација о клими за ученике су наставници у школама, телевизија и интернет, показује истраживање.
Ипак, значајан број ученика (око 35%) изјавио је да су наставници главни извор информација, истичући њихову улогу у подизању свести о климатским променама. Ту постоји прилика за интеграцију квалитетних информација у различите медије, како би се створила свеобухватна слика о климатским променама. Такав холистички приступ би могао да има највише потенцијала да се млади обликују у информисане грађане, који су свесни изазова пред којима се налази наша планета.
Када су у питању свест и ставови ученика, истраживање открива да већина ученика верује да ће климатске промене имати значајан утицај на људску цивилизацију. Апсолутна већина (74%) ученика изразила је жељу за дубљим разумевањем ове кључне теме. Стварање знатижељних умова који желе разумети, анализирати и решавати проблеме повезане с климатским променама треба да буде једна од кључних тачака у образовању и васпитању будућих генерација.
Посебно је значајна чињеница да је велики број учесника упознат са најважнијим последицама климатских промена, као што су поплаве, суше, повећање температура, пожари у шумама и раст нивоа мора.
Такође, резултати откривају значајну свест и о другим последицама, укључујући опадање нивоа воде у рекама, топљење глечера и промене у обрасцима падавина. Међутим, важно је напоменути да је повећање киселости океана (ацидификација) препозната од стране мањег броја ученика као последица климатских промена.
Генерално, ови резултати истичу важност свеобухватног образовања о клими како би се осигурало да ученици буду добро информисани о целокупном спектру последица климатских промена, укључујући оне које можда нису тако широко познате.
Подаци откривају и још један значајан консензус, где преко 80% испитаника сматра да млади треба активно да се укључе у решавање климатских промена. Овај податак осликава општеприхваћено схватање да млади имају значајан интерес у будућем утицају климатских промена на њихов живот.
Истраживачи препоручили већу интеграцију климатских промена у наставни план
У крајњој линији, истраживање поставља неколико кључних корака за унапређење образовања о климатским променама у основним школама.
Први корак је интегрисање климатских тема у наставни план, чиме се осигурава да сваки ученик има прилику стварати свест о овој важној теми. Обавезна обука наставника постаје кључна како би они могли успешно преносити ово знање и развијати свест код ученика.
Активно укључивање родитеља такође је од суштинског значаја. Родитељи су први и најважнији учитељи, а подршка од куће игра кључну улогу у формирању ставова и вредности деце. Праћење и усмеравање родитеља у смислу климатског образовања може створити синергију између образовних установа и дома.
Пружање разноликих извора информација је трећи кључни корак. Разноликост у приступу омогућава да се сваки ученик повеже с темом на личном нивоу. Путем наставе у школама, мултимедијалних садржаја, интерактивних предавања и теренских посета, ученици могу дубље разумети утицај климатских промена на њихово окружење.
Shutterstock
