Павле Радосављевић (37) из Београда је осам година радио на неодређено време у Средњој занатској школи на Канаревом брду. У току његовог рада са ученицима ометеним у развоју којим је предавао предмет „Уређење друштва“, дошло је до промене директора, те је убрзо, како тврди, добио неосновани отказ од нове директорке Весне Леонтијевић. Тврди да је након његовог одласка, новопостављена директорка довела „својих шесторо људи са Раковице“, међу којима су, како каже за Нова.рс, њена фризерка и кућна помоћница. Истиче и да она није испоштвала ни пресуду суда којом је наложено поништење решења о отказу.
Београђанин Павле Радосављевић радио је у Средњој занатској школи у Београду од 2013. до 2021. године. Тврди да је пре три године добио неоснован отказ у овој школи која школује ученике ометене у развоју.
Каже да је престанак рада уследио након неколико незаконитих радњи од стране новопостављене директорке, односно након што га је као председника синдиката прогласила за радника за којим је престала потреба.
„Дала ми је два уговора о раду, на одређено и неодређено у исто време, одбила да ме стави на листу нераспоређених радника, чиме ми је онемогућила да се запослим чак и у некој другој школи и у исто време на моје радно место које је прогласила технолошким вишком запослила новог радника, који нема ни одговарајуће образовање за ту позицију. Осим њега у школу је довела још петоро људи. Међу њима је и њена кућна помоћница, која је чистачица у школи и њена лична фризерка која у школи држи праксу“, каже Радосављевић за Нова.рс.
Наиме, Павле је дипломирао на Факултету политичких наука и с дипломом дипломираног политиколога запослио се као наставник предмета „Уређење друштва“ у овој београдској школи.
Са сваким директором који је био на тој функцији, каже, имао је добру сарадњу све док у директорску фотељу није дошла Весна Леонтијевић, за коју истиче да је блиска владајућој странци Српске напредне странке и која му је дала отказ.
„Но, када је стигла нова директорка, рекла је да сам технолошки вишак, али да колега с којим сам делио групу предмета које сам предавао, иде у пензију, те да ће он бити на боловању до 5. октобра, а док не оде у пензију, да ја за то време наставим да радим с децом и да ће она 5. октобра да ме повуче с листе технолошких вишкова и да ме врати на моје радно место“, објашњава он.
Међутим, то се, како наглашава, никада није догодиило.
„Ја сам поднео захтев и онда су кренули разноразни притисци као како ја ту не могу да предајем, како наводно никада нисам могао да предајем у њиховој школи… А вам не причам ко све ради у тој школи и ко све предаје, па чак и теткице. И онда мене треба да буде срамота, а имам завршена два различита факултета. Можете ли то да замислите?“, очајан је Павле.
Наставио је да ради, каже, под уговором на одређено време. А онда му је наложила да мора да заврши „дефектолошко усавршавање“ које се плаћа из сопственог џепа, а које му је неопходно да би могао да настави да ради у школи.
„Питала ме је хоћу ли то да завршим, а ја сам јој одговорио питањем да ли, полагањем тога, решава мој статус јер сам у том тренутку био на 75 одсто плате а њоме нисам могао да покријем то усавршавање. Рекла је да није сигурна, тако да нисам желео на то да идем. Онда су анонимно позвали инспекцију која је наложила да ја не могу ту да предајем и она ми је дала моментални отказ на то одређено време и у октобру када ми је истекао уговор на неодређено односно тај статус технолошког вишка, није хтела да ме врати и дала ми је отказ“.
Објашњава да је Други основни суд у Београду 20.02.2023. године донео пресуду у његову корист, коју је потврдио и Апелациони суд, у којој наводе да су решења директорке и школског одбора којима му је отказан уговор о раду на неодређено време незаконита.
„Утврђено је и да је директорка поступала супротно обавезама прописаним Законом о основама система образовања и васпитања. Пресуда налаже да се вратим на листу технолошких вишкова, односно нераспосређених радника, и добијем трошкове спора“.
Павле се обратио Министарству просвете пошто, каже, није веровао да ће директорка спровести наложено.
„Министарство просвете овде има кључну улогу јер контролише Листе технолошких вишкова (нераспоређених радника) и у складу са поменутим Законом разрешава директора за којег је утврђено да је спроводио незаконите радње у року од 15 дана од дана сазнања. Од дана доношења моје пресуде прошло је више од шест месеци, а од састанка са помоћником министра прошло је месец дана. Директорка одбија да изврши пресуду, а Министарство просвете не спроводи Закон“, истиче он.
Додаје да је ово само једна у низу незаконитих радњи директорке Средње занатске школе (Републичка инспекција утврдила и друге незаконитости), те да верује да се њеној самовољи мора стати на пут у што краћем року.
„Зато сам и био вољан да све ово изнесем јавно. Она је одговорна за моју егзистенцију, имам двоје деце, дипломе два факултета, а добио сам отказ. Потпуно некоректно“, сматра он.
Редакција портала Нова.рс контактирала је Средњу занатску школу, али до објављивања овог текста нисмо добили одговор. Такође смо на званичан мејл школе послали питања у вези са наводима нашег саговорника, али одговора није било.
Srednja zanatska škola, Beograd Foto: google.maps
Сања Радовановић НОва
