„Примала сам тај прогестерон шест месеци, давао ми га је гинеколог из „Народног фронта“. То је било пре 42 године. И шта сад, треба да стрепим да ће мој син једног дана добити рак? Ово је ужас.“
Коментар је наше читатељке испод текста о леку „прогестерон депо“ који се углавном прописивао за спречавање преверемног порођаја, а који више неће бити доступан у Србији и ЕУ јер може да буде узрок повећаног ризика од карцинома код особа које су биле изложене том леку у материци.
Њена мисао истоветна је оној која је прошла гроз главу многим женама у Србији које су раније добијале „прогестерон депо“, јер је употреби већ деценијама.
Важне информације
Агенције за лекове и медицинска средства објавила је писамо здравственим радницима у коме, осим најновијих сазнања да лек може да буде могући узрок карцинома, између осталог, стоји да „прогестерон депо“ неће више бити доступан у Србији.
Од информација су значајне и да однос користи и ризика се више не сматра позитивним у свим одобреним индикацијама и због тога ће дозволе за лекове који садрже 17 ОХПЦ (прогестерон депо) бити суспендоване у земљама ЕУ, као у Србији.
Нове информације о старим лековима, „прогетсрон депо“ то свакако јесте, нису никаква новост јер се после пуштања лека у промет, односно у постмаркентишком периоду, и даље прате његова ефиксаност и безбедност, али и остали параметри.
Са друге стране, потпуно је јасна забринутост жена које су добијале тај прогестерон у трудноћи, односно сазнање да њихова деца, колико год сада имала година, могу да буду у ризику од добијања рака јер су била изложена дејству лека у материци.
Без обзира на то што су надлежни објавили да у Србији постоји замена, будуће маме и њихова деца неће бити у ризику, остаје брисан простор који би требало да попуни стручна полемика о могућим последицама због дејства „прогестерона депо“.
Посебно, да неко у Србији од надлежних изнесе чињенице колико је досад трудница добијало ињекције прогестерона, колико година уназад, да ли постоји реална опасност да њихова деца која су била изложена том леку добију рак и да ли би ико од њих требало да буде позван на нека медицинска испитивања у вези са новонасталом ситуацијом.
Сви (наивно) мислимо
Јер сви (наивно) мислимо да пијемо лекове да би нас лечили и излечили, ублажили тегобе, а не супстанце које би могле да узрокују болести, а понајмање страх од могућих последица после њиховог узимања.
Тако би требало да буде. Јер кад лек испољи снажно нежељено дејство на плод у трудноћи, онда је касно. Баш као што се десило у прошлом веку у вези са леком талидомид који су труднице пиле за ублажавање мучнине, а он узроковао тешке деформитете њиховим бебама у стомацима.
Foto: Shutterstock/Bricolage
Радмила Бриза Данас