Лекари и други медицински радници у Србији, у приватним клиникама имају тродупло веће месечне зараде, него у државним болницама. Имајући у виду да су најмање плаћени и у односу на колеге у региону, јасно је зашто су у поподневним сатима амбуланте државних болница празне, а листе чекања немогуће је елиминисати. Помињала су се два решења за ову ситуацију, забрана двојног рада или повећање плата медицинарима, о чему мора да одлучи министар здравља.
Министар здравља Златибор Лончар најавио је спровођење нове стратегије за укидање листи чекања, што ће, највероватније донети и нове правилнике у српску медицину. Једно од правила могло би, према мишљењу појединих лекара, да уведе и забрану “седења на две столице”, тачније истовременог рада са пацијентима у државној и приватној установи.
Тако да, осим што имају најмање плате у региону, здравствени радници у Србији сад страхују од забране двојног рада, јер ће у том случају морати да се определе. По свему судећи, већина ће отићи у приватнике где су месечна примања далеко већа.
Уколико, са друге стране, министар жели да задржи лекаре на државним јаслама, мораће добро да одреши кесу, испразни касу и драстично им повећа плате, јер трка са приватном праксом много кошта.
„Зарадим део плате за један викенд“
Подсетимо, српски лекар специјалиста у државној клиници зарађује око 140.000 динара месечно, док му приватно на рачун легне и до 400.000. Медицинске сестре и техничари имају од 67.000 до 80.000 државно, зависно од стручне спреме, док приватно зараде и преко 125.000 динара. Лабораторијски техничар у државној болници зарађује 60.000 док је приватно плаћен минимум 90.000 динара. Чак и хигијеничарке имају дупло већа примања, па тако државно зарађују око 45.000, док су приватно плаћене око 75.000 динара.
“Ускоро идем у пензију, а државно и приватно радим већ годинама. Недавно сам престала да дежурам, не прихватам више ноћне смене и радим само прву, јутарњу у државној болници. Када ми је недавно легла плата, схватила сам да је умањена за пар стотина евра јер нема више накнаде за дежурства. Међутим, ја то за један викенд зарадим приватно, тако да и није нека штета”, уз осмех за Нова.рс каже докторка, специјалисткиња педијатрије, која је замолила да остане анонимна.
Такође, приватници у српском здравству плаћају и лекаре на специјализацији, док су у државним установама у Србији, по чему смо јединствени у свету, учестале волонтерске специјализације. Лекар на специјализацији, у приватној клиници, заради месечно и до 220.000 динара, више него специјалиста у државној болници.
Наиме, познатији српски лекари, међутим, зарађују додатно и на “турнејама”, на гостовањима у земљама региона, најчешће у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Републици Српској, где у приватним клиникама, за позамашну финансијску надокнаду, раде дијагностику, али и операције.
Румуни најбоље плаћени
Плате српских лекара државно, нису “џепарац” само спрам приватне праксе, већ и у односу на зараде колега у региону. Српски лекари имају најмање плате у региону, према подацима Демостата, које смо више пута објављивали на нашем порталу. Лекар специјалиста у Србији ради за плату од 1.200 евра, док његов колега у Румунији за месец дана заради чак 4.000 евра.
Боље од наших лекара стоје и све остале комшије. Колеге у суседној Црној Гори или Македонији зарађују месечно 1.500, у Хрватској 2.700, Словенији 2.000 до 3.000, Албанији и Бугарској око 2.000 евра, док је Румунија и даље на првом месту по висини плата медицинара.
“Озбиљне операције се не раде приватно и зато ће државно здравство, упркос свему, опстати. Питање одвајања државне и приватне праксе и могуће забране двојног рада, покренуто је регионално, не само у Србији. Код нас је по закону дозвољен рад у државој и приватној пракси уз одобрење директора, и не у више од три институције. Међутим, оно што се ради у државној служби, треба да се заврши, па тек ако неко у законским оквирима може више да ради, а нико не воли да ради 15 сати дневно, онда му то треба и дозволити”, каже др Горица Ђокић, председница Синдиката лекара и фармацеута Србије.
Она додаје да су представници Синдиката у више наврата тражили изједначавање основица, тачније повећања зарада у здравству, јер је срамота да српски медицинари државно, зарађују најмање у целом региону.
Нема лекара, а хоће да смањују листе
Подсећамо, у последњих неколико недеља министар здравља Златибор Лончар, као и председник државе Александар Вучић, бавили су се листама чекања на операције и снимања и најавили њихово укидање. А да би ову најаву и испунили, неопходно је да имају кадрове који ће да раде са пацијентима.
Нажалост, већина лекара пре подне ради државно, а поподне и викендом приватно, где имају далеко већа примања. Док год здравствени радници не буду адекватно плаћени у државним установама, листе чекања ће расти, а пацијенти, са све овереном књижицом, биће принуђени да плаћају прегледе и операције.
Платама лекара, део свог мандата посветила је и бивша министарка здравља Даница Грујичић, а остаће упамћена њена изјава:
„Да се ја питам, доктори би имали најмање 300.000 динара плату, али не питам се, наравно”.
Foto: Shutterstock/M. M./ATAImages
Ана Марковић НОва
