Православни верници и СПЦ данас славе Аранђеловдан, односно Светог Духа Арахангела Михаила (анђела Михаила). Хришћани су овај празник установили на Сабору светих отаца, одржаном неколико година пре Првог васељенског сабора (325. година).
По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава „оног који је као Бог“. На грчком језику реч „архи“ значи главни, први, а „ангелос“ значи весник, анђео.
Први међу архангелима Архангел Михаило на икони представља се као борац – војвода, са мачем или копљем у руци, а народно веровање сматра да он долази и узима људске душе, кад је коме куцнуо час. На икони се понекад представља како је победио Деницу, оковао га веригама и стао му ногом за врат. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси. Многа су народна веровања ο овом анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу – није добро, а ако је код главе – болесник ће оздравити.
Слави се у јесен, а по народном веровању то је зато што кад су свеци делили улоге, Архангел Михаило добио је јесење и зимско време – време зиме и зимских тешкоћа. Говори се да у ово време Архангел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима.
Једно народно веровање каже да се према временским условима на овај дан може одредити каква ће бити година. Каже се: какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа! Зато, ако ујутру буде ведро, чека нас година пуна сунца, а уколико буде облачно и тмурно, биће много падавина, и година без много сунчаних и лепих дана. Чим устанете, погледајте у небо, и сазнаћете каква година је пред нама.
У неким крајевима Србије, овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верује да само он може отерати вукове.
Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да пошто га сматрају живим светитељем, не спремају жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли живи су пред Богом.
Да ли ће Аранђеловдан бити прослављен уз посну или мрсну трпезу, зависи од тога на који дан пада. Ако пада у среду или петак, онда треба да буде посна, а жито је обавезно.
„Жито за славу се не доноси за свеца већ за наше упокојене претке“, објашњава свештеник Архиепископије београдско-карловачке Глигорије Марковић, који нам прича и како се слави Аранђеловдан на служби у храму Светог Цара Константина и Јелене на Вождовцу.
