Млади људи у раним двадесетим годинама све ређе ступају у сексуалне односе, показала су недавна истраживања. Проценат средњошколаца који су искусили секс опао је са 54 одсто (1991) на 40 одсто – данашња младеж чак два и по пута више апстинира него што су то чиниле старије генерације у младости.
Када је шездесетих и седамдесетих година западом тутњала сексуална револуција, многи до тада игнорисани или прећуткивани облици сексуалности постали су прихваћени. Од „сексуалне реформе“ и еманципације сексуалности прошло је око 60 година. А младе данас секс све мање занима. Како смо дошли до тога?
Живот са родитељима, недостатак друштвених вештина, превише доступни порнографски садржаји или превелик избор интернет апликација за четовање, само су неки од разлога који доприносе опадању жеље за међусобним сексуалним односом, сматрају саговорници „Блица“.
Када се томе придода и све чешћа употреба лекова за спавање или за смирење за којима млади посежу, а који неминовно воде у депресију и смањују либидо, готово да и не чуди што су млади практично постали „посматрачи порнографских садржаја“.
Недавно истраживање спроведено међу младима у суседној Хрватској показало је да се са истим проблемом сусрећу и њихови средњошколци и тинејџери, али и млади у западним европским земљама.
РАСЦЕП РЕАЛНОСТИ
У ери Фејсбука, Твитера, Тиндера млади су склони томе да више уживају четујући преко интернета уместо да уживо освајају. Апликације за упознавање би у теорији требало да им помогну да дођу до партнера, али се чини да технологија има супротан ефекат.
– Парадокс лежи у томе да млади физички изгледају све зрелије, огромна је доступност порнографских материјала, али постоји битан раскорак између њихове физичке и психосексуалне зрелости. Као да постоји нека врста расцепа између реалности у којој живе и виртуелне реалности која је постала велики део њихових живота – прича клинички психолог Александра Јанковић.
Млади људи, посебно средњошколци, толико времена проводе у виртуелном свету да на крају стичу утисак као да заиста живе те приче које граде на друштвеним мрежама. Реалност им је у том случају вишак. Иако ово може бити апсурд, јер никада није било лакше упознати дечка или девојку, Бранка Тишма, психолог и председница Друштва психолога Србије, каже да овакав сценарио не чуди јер младима недостаје блискост.
– Управо се из блискости улази у емотивне везе, из којих се пак улази у све друге облике понашања. Децу васпитавамо као да је све окренуто њима, тако да они очекују да им други све учини, угоди… А баш то нарушава могућност развијања било какве интиме – објашњава Тишма.
ЕКСПЛИЦИТНИ САДРЖАЈИ
Уместо да упознају живе људе и остваре међусобну интеракцију, лакше је сести испред телевизора или компјутера и „забавити се“. А једном када се на то навуку, мале су шансе да се врате на стварни секс, упозоравају стручњаци.
– Интернет порнографија је доступна свима од најранијег узраста. И онда долазимо до самозадовољавања као најчешће праксе, јер им је тако лакше. Не морају да се спремају, да излазе, дуго ће трајати, биће напорно… док су овако за 10 минута „задовољени“ – објашњава психотерапеут Зоран Миливојевић.
А млади који се васпитају на порнографским садржајима немају праву идеју шта би секс са блиском особом требало да значи.
– Због све веће доступности експлицитних садржаја младима је постало све комфорније, мање је обавезујуће, а негде чин самозадовољавања изједначују са доживљајем који имају и у партнерској релацији, што апсолутно није тако. Свеприсутност те слике сексуалности искључиво као перформанса утиче на младе људе који тек формирају и стабилизују своје сексуалне афинитете – сматра проф. др Невена Чаловска Херцог, психолог и породични терапеут.
Иако гледање порнографског садржаја звучи и изгледа исувише банално, психотерапеут Зоран Миливојевић објашњава да та пракса може бити одговорна за све мање сексуалних интеракција међу младима.
– Постоји дијагноза која се зове сексуална дисфункција узрокована порнографијом. То значи да мушкарац не може да се узбуди довољно да би постигао ерекцију због тога што реална жена, од крви и меса није толико узбудљива као жене које он гледа и које може да мења једним кликом. Терапија је једноставна – ти мушкарци треба да издрже 100 дана без порнографије, колико је потребно рецепторима у мозгу да се опораве – појаснио је Миливојевић.
ЖИВОТ СА РОДИТЕЉИМА
Као једно од објашњења овог тренда поједини стручњаци виде и у томе што велики број људи живи са родитељима.
– Другачије је када млади људи живе сами или са партнером него када живе са родитељима. Све док живе у родитељској кући, присутан је тај доживљај да су они деца својих родитеља, ма колико год да су одрасли. Та интергенерацијска баријера између родитеља и деце претпоставља да се и родитељска сексуалност, а и сексуалност деце држи одвојено – сматра проф. Невена Чаловска Херцог.
Све присутније норме данашњице о томе када је у реду упознати партнера са родитељима још више удаљавају младе од сексуалне активности. И када у кућу не могу да доведу партнера, а не желе да се смуцају по мрачним ћошковима, секс постаје мисаона именица.
– Из Београда сам, мој дечко такође. Кратко смо у вези, око пет месеци. Нисам га још упознала са родитељима, па долази код мене само када останем сама, што је, искрено, јако ретко. А о сексу по колима, дискотекама и на неким другим местима нема ни говора – искрена је Н. И. (27).
Ову тезу оповргава психотерапеут Зоран Миливојевић. И у доба сексуалне револуције, каже, млади су живели са родитељима.
– Ни шездесетих није свако живео сам. Ствар је менталитета, ко има вољу, увек нађе начин – каже Миливојевић.
ВЕЗА (НИ)ЈЕ УСЛОВ
Уврежено је мишљење да је дугогодишњи партнерски однос предуслов за редовне сексуалне односе. Парадоксално, што је веза дужа, партнери се више окрећу разговору, размени емоција, а у секс се упуштају све ређе.
– Са девојком сам у вези шест година. Иако смо млади, имамо по 28 година, примећујем да нам је веће уживање да увече лежимо, гледамо филм и мазимо се. Секс имамо рецимо четири-пет пута месечно – каже Р. Ј.
Дуги радни дани, превелика количина стреса на послу, али и недостатак вештина у комуникацији доводе до тога да се парови све више отуђују.
– Поставка је ту прилично егоцентрична. Сви полазе од свог стања и расположења, очекују анимацију са стране, а будући да су обоје често уморни, исцрпљени, не налазе начина да приђу једно другом – сматра психолог Александра Јанковић.
А у сексуалну комуникацију не можете улетети ако сте нервозни, истиче она.
– На крају, свако ће имати везу искључиво са собом. Ипак, ми смо социјална бића, с временом долази до незадовољства, а накнадна памет доводи до тога да су људи већ довољно исфрустрирани па су сувише опрезни, неспремни, и на крају не знају како се ствара комуникација. А управо у тражењу и завођењу лежи део који је ненадокнадив када је наша испуњеност у питању. Кад се све то прескочи и своди се на машину, онда је питање како је уопште могуће да неко буде испуњен – закључује клинички психолог Александра Јанковић.
Кад месечарење пређе у лошу навику
– Ако је пунолетство идеално доба за први секс, онда је вајда дупло пунолетство право време за редовно полно општење. Проблем је, нажалост, у жељи да тај редован секс буде и ванредан, боље рећи изванредан. А непремостиви распон између жеља и могућности изазива истовремено и несаницу, „неостварене снове“, али и месечарење – појашњава за „Блиц“ 36-годишњи мушкарац (идентитет познат редакцији).
Ко не зна, појашњава он, месечарење није болест, још мање несвесно устајање из кревета. Напротив.
– Месечарење је мање свесно, више невољно и пре свега самостално гужвање постељине. Сваке ноћи, осим једне у месецу или тромесечју, ако је среће. С тим што то месечарење не подразумева нужно топлину кревета, већ неретко (опет једном месечно или тромесечно) хладноћу задњег седишта довољно прљавог возила за још прљавије радње – прича наш саговорник.
Тако се, присећа се он, последње месечарење завршило пре пуног месеца (и пре више од једног месеца) усред предигре под светлима фарова туђег возила на тротоару полудивљег насеља на ободу града.
– Дакле, све је било на пола – пар на пола пута зауставио се у пола радње у полудивљем насељу. Још ако принципијелно од релативно малих ногу избегавате пријатељице ноћи, а притом сте асоцијални тип за друштвене мреже и не верујете у љубав на први или било који други поглед, односно на свадбама сажаљевате младенце, онда вам не преостаје ништа друго него да чекате да вас судбина споји са сапутницом у градском превозу, продавачицом у супермаркету или вас пак неки другар, евентуално кум, споји с познаницом или пријатељицом. Али и то вам опет на пола досади – искрен је овај младић.
Шведска забринута за своје грађане
Министарство здравља у Шведској је покренуло опсежно истраживање сексуалних навика нације. Њихов таблоид је објавио анкету која је показала да у тој либералној земљи секс све мање постаје пракса, што је забринуло челне људе. Зато су и одлучили да ураде студију како би добили смернице за стратегију о сексуалном и репродуктивном здрављу, водећи се теоријом да људи не могу да буду задовољни и здрави ако не воде љубав.
Андриана Јанковић Блиц
