Због своје нежне покожице која се мора опрезно прати, јагоде и малине представљају највећу опасност по здравље људи јер се на њима најлакше задржавају пестициди, те није редак случај да се на том воћу затиче већа концентрација заштитних средстава од дозвољене.
То нам је потрвдио проф. др Милан Стевић са Пољопривредног факултета у Београду који каже и да је и сама структура плода јагоде и малине са бројним микроудубљењима јако погодна за заостајање пестицида.
Ова година нарочито лоша
– Ова година је јако специфична јер је лоше време утицало на брзо пропадање плода, па је било потребно редовно третирати биљке да би се заштитиле. Конзументи свакако морају бити опрезни и добро опрати то воће што је много теже него, на пример, код јабуке која се у најгорем случају може и ољуштити. Олакшавајућа околност је на страни малина зато што се оне мало једу у сировом стању, а већина оде у прераду – објашњава нам др Стевић.
Додаје и да је код јагода врло кратак агротехнички рок од цветања до бербе, те да је она нарочито у фази зрелости изложена патогенима и штеточима, као и трулежи те да се третирате и пред саму бербу.
Опрез и са бресквама
Др Стевић каже да је и бресква воће код којег се релативно често налази повећана концентрација пестицида.
– Бресква се доста третира. Проблеме праве инсектициди који се користе близу бербе и фунгициди. Код брескве је стање нешто повољније у односу на јагоде и малине, али неповољније у односу на јабуку – каже др Стевић.
Јабука рекордер у прскању
Јабука је воће које се највише третира, поготово у земљама из којих је увозимо, као што су Италија и Пољска.
– Они третирају јабуку од 22 до 24 пута. Наше јабуке, у зависности од сорте, третирају се од 15 од 18 пута – тврди наш саговорник.
Међутим, објашњава, то не значи да у њој има највише остатака пестицида.
– Јабука има далеко дужи вегетациони период од јагода, а нема третирања на три недеље пре бербе и највећи део третирања обави се већ до маја – истиче др Стевић.
Кајсије и шљиве нису толико ризичне
Тренутно актуелне кајсија и шљива према речима др Стевића нису толико ризичне што се заостатака пестицида тиче.
– Кајсија се пестицидима третира свега неколико пута и прилично је безбедна. Исти је случај са шљивом, с том разликом што се она ипак мало више третира у односу на кајсију и то релативно близу бербе. Ипак, уколико се произвођачи придржавају упутстава, грађани не треба да брину – сматра др Стевић.
Зелена салата најризичнија
Са поврћем је много другачија ситуација, а најризичнија врста у којој би се могли наћи остаци пестицида је зелена салата и то зато што се прска непосредно пре бербе.
– Зелена салата свакако спада у ризичну групу због кратког вегетационог периода. За четрдесетак дана код салате се примени већи број третирања, што значи да мање времена пролази од третирања до бербе – напомиње др Стевић.
Важно стручно третирање
Наш саговорник каже да укупан број третирања воћа и поврћа не одређује и штетне ризике, већ да су важнији вегетациони период и стручност примене пестицида.
Како истиче, уколико се пестициди примењују стручно, неће бити проблема ни са једном врстом.
Астма и рак због пестицида
Пестициди су према мишљењу стручњака најштетнији за децу, а поједине студије показале су да пестициди деци могу да нашкоде у расту и развоју, проузрокују да деца буду рођена са недостацима, те да могу да изазвати астму, па чак и рак.
Како опрати воће
Међутим, исти стручњаци тврде да отклањање пестицида није толико тешко. Они препоручују да се воће и поврће под млазом воде пере најкраће 30 секунди и додају да нестанку пестицида доприноси и кување поврћа, а једно од недавних решења за које научници тврде да је добро јесте прање воћа и поврћа у раствору воде и соде бикарбоне.
Златко Чонкаш Блиц
