На свега десетак метара од њега налази се још један, стар више од 500 година, испод ког је извор јаке биоенергије која, по причи људи, лечи костобољу, скида притисак, а једном младићу из Пирота помогла је да устане из инвалидских колица, иако је био непокретан.
У селу Дивљана код Беле Паланке налази се можда најстарији „живи створ“ на Балкану – заветни храст који је по подацима Туристичке организације Бела Паланка стар 1.023 године, а засадили су га поданици македонског цара Самуила, који је живео од 958. до 1014. године.
Шездесетосмогодишња Ружа Ћирић, која живи десетак метара од заветног храста, каже да је он велика атракција, али и свето дрво према коме се мештани односе са великим поштовањем.“Храст има три метра у пречнику. Налази се на црквеној земљи. Са горње стране стабло је здраво, али је интересантно да је са доње стране заправо шупље толико да у шупљину могу стати сто и две столице. Због фасцинантне шупљине стабло са доње стране изгледа као пећина“, прича ова старица.
Овде се некада, до пре седам, осам година доносила литија, прича она, славила се Света Тројица, играло се коло, славило се, веселило се, али је то остало само у сећању, јер се више нажалост то не практикује.
На свега десетак метара од храста старог 1.023 године налази се још један храст, стар више од 500 година, испод кога се налази извор веома јаке биоенергије који, по причама мештана, помаже у лечењу разних болести.
„Била је табла са написаном терапијом. Долазио је велики број људи, разни биоенергичари, познати лекари. Та биоенергија, по причи људи који су овде долазили, лечи костобољу, скида притисак, а једном младићу из Пирота помогла је да устане из инвалидских колица, иако је био непокретан“, каже Ћирићева.
Иако заветни храстови у овом делу Србије представљају велике светиње, због чега људи који живе у њиховој околини не смеју ни грану да поломе због, како кажу, страха од проклетства, ни овај храст није остао „имун“ на трагаче за златом који су у више наврата копали рупе у околини храста у потрази за златом.Међу трагачима се верује да заветни храстови заправо представљају, због своје дуговечности, одличан „сигнал“ да се или испод њега или у непосредној околини налази закопано благо из времена Турака, чији су каравани са заплењеним златом од народа пролазили овим просторима на путу ка Истанбулу.
(tanjug)
