Минутом ћутања, црквеним звонима и звуком сирена за престанак опасности, на Дан жалости, тачно у подне, Србија и Република Српска застале су и одале почаст и обележиле Дан сећања на страдале и прогнане Србе током ратова деведесетих.
У Цркви Светог Марка у Београду, парастос Србима страдалим у Хрватској и Босни и Херцеговини, служио је Његова светост патријарх српски Иринеј, уз саслужење митрополита црногорско-приморског Амфилохија и владике рашко-призренског Теодосија.
– Оно што се назива „Олујом“ и „Бљеском“ био је бљесак мржње, опаке, братоубилачке и богоубилачке – рекао је митрополит Амфилохије у беседи после парастоса. – Не постоји злочиначкијег и братоубилачкијег века од 20. у коме су страдали сви европски народи. Нарочито Јевреји и Срби. Наш српски народ принет је на жртвеник новог европског поретка почевши од Првог светског рата све до данас. Злочини у „Олуји“ наставак су злочина из 1941. године. Зато су неопходни братска љубав и покајање, пре свега оних који на злочину стварају будућност свог народа.
Испред Цркве Светог Марка у Београду, народ је почео да се окупља већ око пола десет. Пристизали су из Алибунара, Инђије, Калуђерице, Руме… Неки одевени у српске народне ношње из Лике, Далмације, Баније, Славоније… Палили су свеће док су се са звучника чула имена убијених и несталих током „Олује“ и после ње.
Непосредно пре почетка парастоса представници Удружења избеглица и колониста Алибунар развили су транспарент на коме је писало „Олуја = злочин“. Видео се и велики црни транспарент „Август 1995. – Статистика Олује“ на ком је исписан број жртава и протераних, порушених кућа и храмова…
После парастоса, на углу Булевара краља Александра и Таковске улице, формирала се колона која се упутила до Сава центра.
На челу колоне – трактор! Својеврсни симбол колоне избеглица из Републике Српске Крајине. Стари ИМТ модел, регистарских ознака „Сисак 5406“. На приколици прекривеној најлоном седе чланови породице Абрамовић. За воланом Ненад Абрамовић (47) из Калуђерице.
Фото: Новости
– Овако је било и августа 1995. године. Овај трактор нас је спасао – прича Ненад. – У њему сам возио оца Милана, мајку Анку, брата Драгана и тетку Миљу. И оно што је, на брзину, могло да се спакује у завежљај. Није нас издао шест дана и ноћи. Од Старог Села на Банији до граничног прелаза код Малог Зворника где смо ушли у мајку Србију. Зато га, ево, 20 година чувам у гаражи у Калуђерици где смо се после „Олује“ скућили. Никад га нећу продати, јер је исправан и храни ме и дан-данас.
И две деценије после погрома, Ненад памти све детаље тог несрећног путовања. Бомбардовања колоне, јауке, сузе, страх на лицима људи… Жеђ, глад…
Фото: Новости
– Тако исцрпљене и очајне пригрлио нас је народ у Мачви, пре свега у Шапцу и Богатићу – наставља Ненад. – Дочекали су нас као рођену браћу. Давали нам храну, воду, преноћиште. Памтићу то Мачванима док сам жив. Како год да смо се касније снашли, тај братски загрљај у Мачви, био је пресудан. Охрабрио нас је, подржао… Значио је да нисмо пуштени низ воду, да смо у својој матици Србији.
У дугој колони, иза Ненадовог трактора корачао је народ. Неки су ушли и у аутобусе. Баш као и тих црних, тешких августовских дана. Корачали су од Цркве Светог Марка до Сава центра. Тихо. Поносно. У мислима са око 2.000 Срба који нису успели. Који нису стигли до Србије…
Абрамовић и три године „Завичаја“
Ненад Абрамовић је и председник РИЛ „Завичај“. Ово удружење које се бави расељеним и избеглим лицима, 3. августа је обележило три године постојања у порти цркве у Калуђерици. Међу присутним званицама били су и представници локалних странака.
-Удружење Завичај имало је три правца деловања. Први је био заштита права расељених и избеглих са свих територије бивше Југославије. Други правац је био ка очувању традиције и културе и трећи део се састојао од хуманитарног рада, када смо помагали поплављенима. И дан данас помажемо, не само избеглима и расељенима, већ свима онима којима је помоћ потребно. Удружење Завичај је постало и симбол борбе против корупције на локалу, на шта смо указивали све ово време постојања, изјавио је на овом скупу Абрамовић.
Жиг Инфо/ Новости
