Минутом ћутања, црквеним звонима и звуком сирена за престанак опасности, на Дан жалости, тачно у подне, Србија и Република Српска застале су и одале почаст и обележиле Дан сећања на страдале и прогнане Србе током ратова деведесетих.
У Цркви Светог Марка у Београду, парастос Србима страдалим у Хрватској и Босни и Херцеговини, служио је Његова светост патријарх српски Иринеј, уз саслужење митрополита црногорско-приморског Амфилохија и владике рашко-призренског Теодосија.
– Оно што се назива „Олујом“ и „Бљеском“ био је бљесак мржње, опаке, братоубилачке и богоубилачке – рекао је митрополит Амфилохије у беседи после парастоса. – Не постоји злочиначкијег и братоубилачкијег века од 20. у коме су страдали сви европски народи. Нарочито Јевреји и Срби. Наш српски народ принет је на жртвеник новог европског поретка почевши од Првог светског рата све до данас. Злочини у „Олуји“ наставак су злочина из 1941. године. Зато су неопходни братска љубав и покајање, пре свега оних који на злочину стварају будућност свог народа.
Испред Цркве Светог Марка у Београду, народ је почео да се окупља већ око пола десет. Пристизали су из Алибунара, Инђије, Калуђерице, Руме… Неки одевени у српске народне ношње из Лике, Далмације, Баније, Славоније… Палили су свеће док су се са звучника чула имена убијених и несталих током „Олује“ и после ње.
Непосредно пре почетка парастоса представници Удружења избеглица и колониста Алибунар развили су транспарент на коме је писало „Олуја = злочин“. Видео се и велики црни транспарент „Август 1995. – Статистика Олује“ на ком је исписан број жртава и протераних, порушених кућа и храмова…
После парастоса, на углу Булевара краља Александра и Таковске улице, формирала се колона која се упутила до Сава центра.
На челу колоне – трактор! Својеврсни симбол колоне избеглица из Републике Српске Крајине. Стари ИМТ модел, регистарских ознака „Сисак 5406“. На приколици прекривеној најлоном седе чланови породице Абрамовић. За воланом Ненад Абрамовић (47) из Калуђерице.
– Овако је било и августа 1995. године. Овај трактор нас је спасао – прича Ненад. – У њему сам возио оца Милана, мајку Анку, брата Драгана и тетку Миљу. И оно што је, на брзину, могло да се спакује у завежљај. Није нас издао шест дана и ноћи. Од Старог Села на Банији до граничног прелаза код Малог Зворника где смо ушли у мајку Србију. Зато га, ево, 20 година чувам у гаражи у Калуђерици где смо се после „Олује“ скућили. Никад га нећу продати, јер је исправан и храни ме и дан-данас.
И две деценије после погрома, Ненад памти све детаље тог несрећног путовања. Бомбардовања колоне, јауке, сузе, страх на лицима људи… Жеђ, глад…
– Тако исцрпљене и очајне пригрлио нас је народ у Мачви, пре свега у Шапцу и Богатићу – наставља Ненад. – Дочекали су нас као рођену браћу. Давали нам храну, воду, преноћиште. Памтићу то Мачванима док сам жив. Како год да смо се касније снашли, тај братски загрљај у Мачви, био је пресудан. Охрабрио нас је, подржао… Значио је да нисмо пуштени низ воду, да смо у својој матици Србији.
У дугој колони, иза Ненадовог трактора корачао је народ. Неки су ушли и у аутобусе. Баш као и тих црних, тешких августовских дана. Корачали су од Цркве Светог Марка до Сава центра. Тихо. Поносно. У мислима са око 2.000 Срба који нису успели. Који нису стигли до Србије…
Абрамовић и три године „Завичаја“
Ненад Абрамовић је и председник РИЛ „Завичај“. Ово удружење које се бави расељеним и избеглим лицима, 3. августа је обележило три године постојања у порти цркве у Калуђерици. Међу присутним званицама били су и представници локалних странака.
-Удружење Завичај имало је три правца деловања. Први је био заштита права расељених и избеглих са свих територије бивше Југославије. Други правац је био ка очувању традиције и културе и трећи део се састојао од хуманитарног рада, када смо помагали поплављенима. И дан данас помажемо, не само избеглима и расељенима, већ свима онима којима је помоћ потребно. Удружење Завичај је постало и симбол борбе против корупције на локалу, на шта смо указивали све ово време постојања, изјавио је на овом скупу Абрамовић.
Жиг Инфо/ Новости