Ученици из Србије налазе се испод ОЕЦД просека у математичкој, читалачкој и научној писмености, показују најновији подаци ПИ СА 2022 истраживања.
Просечно постигнуће наших ђака из математике и читања је 440, а из науке 447, пише Данас.
Просек ОЕЦД је 472 из математике, 476 из читања и 485 поена из науке.
У односу на претходни циклус нема значајнијег померања Србије на ранг-листи, а наши резултати су од 2012. стабилни. Око 43 наших ученика је испод нивоа функционалне писмености из математике, а сваки трећи ученик из читања и науке не пребацује ниво функционалне писмености.
Национални извештај још није завршен.
Какви су резултати из претходног ПИСА циклуса?
Откако Србија учествује у ПИСА студији, постигућа наших ђака су испод просека земаља ОЕЦД-а.
Резултати последњег циклуса 2018. су показали и да је сваки трећи ученик у Србији функционално неписмен, односно не уме оно што је научио у школи да примени у свакодневном животу.
Основни ниво писмености није достигло 38 одсто ученика у читању, 40 одсто у математици, а 38 одсто у природним наукама.
Према тим резултатима, у Србији просечно постигнуће на скали математичке писмености износи 448 бодова, читалачке писмености 439, а на скали научне писмености 440 бодова, док је просечно постигнуће у ОЕЦД земљама око 500 бодова.
Резултати ученика из Србије су за око 50 поена нижи од просека земаља ОЕЦД-а и држава Европске уније, што значи да им је потребно годину до годину и по дана додатног школовања да би ту разилику надоместили.
Шта је ПИСА?
ПИСА се сматра једним од најцењенијих истраживања ученичких постигнућа чији се резултати користе за побошљање квалитета образовања.
Основни циљ ПИСА истраживања је да се испита у којој су мери млади оспособљени да разумеју и користе дате информације приликом решавања проблема из свакодневног живота.
ПИСА истраживање реализује ОЕЦД у трогодишњим циклусима.
Основни циљ студије је да омогући земљама и образовним системима да сагледају квалитет образовних постигнућа, факторе који на њих утичу, као и да доносе стратешке одлуке у образовању на основу емпиријских података о постигнућима ђака и условима у којима се они школују.
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
