Између 100 и 150 имиграната протестовало је данас испред главне железничке станице Келети у Будимпешти, нако што је мађарска полиција спречила око 2.000 имиграната да се ноћас укрцају на возове према Аустрији и Немачкој.
Око 600 мушкараца, жена и деце, углавном из Сирије, Ирака и Авганистана, седи на тргу испред станице Келети, док је око 1.200 имиграната усмерено ка такозваној „транзитној зони“.
Истовремено, око 100 имиграната који су дошли из пријавног центра у близини границе са Србијом, седи на платформи железничке станице одбијајући да се укрцају на воз који би требало да их одведе до избегличког кампа у Дебрецину, другом по величини граду у Мађарској.
Полиција је навела у саопштењу да та група „захтева да им буде дозвољено да отпутују у Немачку… али да је полиција предузела неопходне мере да обезбеди несметано одвијање жлезничког саобраћаја“
Око 3.000 имиграната од раних јутарњих часова налази се на железничкој станици Келети у Будимпешти и многи од њих провели су ноћ испред главног улаза који чува полиција.
Мађарска полиција је саопштила да им групе грађана помажу да одрже ред на станици, а групе волонтера покушавају да имигрантима дотуре храну, одећу и медицинску помоћ.
Мађарски Хелсиншки комитет упозорио је раније да је ситуација „веома напета и непредвидива“, јер гневни мигранти траже да станица Келети буде отворена и за њих и да им се омогући да путују за Немачку.
Портпарол мађарске владе Золтан Ковач је рекао да Мађарска покушава да примењује законе Европске уније, по којима свако ко жели да путује по Европи треба да има важеће путне исправе и „шенгенску“ визу оверену у првој држави ЕУ у коју је крочио.
Већину имиграната чине Сиријци који желе у Аустрију или Немачку, али без одговарајућих докумената.
Мађарска, немачка и аустријска полиција формирале су заједничке патроле које конторолишу возове од Будимпеште преко Беча до Минхена, а такође се надгледају и возови за Братиславу.
Само у августу, 50.000 миграната и избеглица, већином из ратом захваћених подручја Сирије, Ирака и Авганистана, ушло је у Мађарску. Већина жели да настави пут ка западу Европе, углавном ка Немачкој.
