Директор Клиничког центра Србије Миљко Ристић оперисан је у Женеви – о државном трошку, сазнаје “Блиц”. Ристић је путовао у Женеву на основу протокола потписаног између РЗЗО и клинике у Женеви, намењеног најтежим срчаним болесницима и деци са урођеним манама. Ристић је, међутим, путовао на уграђивање бајпаса.
Професор Ристић, кардиохирург, операсан је прошле године, пре него је постављен за директора КЦ. У време када је стављен на листу болесника који имају право на лечење о трошку државе, био је на месту саветника директора Клинике за кардиохирургију КЦ и хирург у тој болници. Ристићу је уграђен троструки бајпас, операција која је рутинска у Србији и обавља се деценију. Како није било могуће добити податке колико је коштала операција, питали смо др Ристића који је потврдио да је оперисан у Женеви.
– Не могу да вам дам процену цене. Могу када питам у РЗЗО – каже Ристић. На питање да ли је можда он учествовао делом у уплати он каже: “Лично ништа нисам платио.” Директор не види етички проблем у томе да се он као кардиохирург оперише у иностранству о трошку државе.
– Трошкови који су пали на Фонд мањи су него да сам оперисан у Србији. Погледајте цене те операције тамо у односу на овде – истиче директор.
Ристић запретио тужбом
Миљко Ристић током разговора о његовој операцији у иностранству унапред је запретио тужбом већ на прво питање новинару “Блица”. Он је додао да ће тужити и због ранијих навода о финансијском пословању ове установе, а за које “Блиц” поседује уредну, званичну документацију.
Професора Ристића питали смо и како се догодило да он буде оперисан у оквиру пројекта који је у јавности представљан да је намењен најтежим срчаним болесницима и деци са урођеним манама.
Садашњи начелник тврди да новац “није било намењено само за то”, већ да је “постојао фонд за генерално лечење кардиоваскуларних обољења”. Према сазнањима “Блица”, професору Ристићу је потписано одобрење за лечење у Женеви. Он је на операцију отпутовао “на ногама”, а на посао је долазио буквално до пред пут.
Протокол РЗЗО и клинике у Женеви у јавности је представљан као пројекат “оперишу када наши отпишу”, за најтеже болеснике за које није било могуће лечење код нас. Први пацијенти чији су случајеви били познати у јавности су млади људи са тешким срчаним манама и који су већ били подвргнути интервенцијама у Србији.
Овај пројекат је заживео захваљујући хирургу са Клинике у Женеви Афксендиосу Калангосу, великом пријатељу Србије. Његовом заслугом 95 одсто трошкова интервенције сноси кантон Женеве, а РФЗО само пет одсто. Говорећи о пројекту он је навео да је цена операције на отвореном срцу 40.000 франака, а за интервенције пацијената из Србије кантон Женеве ће издвојити четири милиона франака.
Према Правилнику у иностранство се могу упућивати срчани болесници са обољењем за које у Србији постоје листе чекања. Мора се признати да је бајпас једна од тих интервенција, на коју грађани чекају и по неколико месеци. Није, међутим, познато да ли на листи чекања има или је раније било високорангираних лекара.
Жељка Јевтић Блиц
