Београђанин Иван Д. у новогодишњој ноћи је осетио шта значи бити жртва бахатих “дивљих” таксиста.
– Na novogodišnje veče, jedan sat posle ponoći, sa devojkom prilazim koloni taksista koji su parkirani na taksi stanici kod Palate “Albanija”. Još dok im se približavam, jedan mi “dobronamerno“ kreće u susret i savetuje da produžim dalje, jer su oni „taksisti za strance“ – počinje Ivan pismo koje je uputio redakciji „Blica“.
Verujući da je u pitaju budalaština, uputili smo se ka vozilu koje je bio prvo u redu, baš onako kako to i dolikuje.
„Jel slobodno?“, pitam reda radi.
„Ne vozim“, stiže odgovor.
„Kako ne voziš kad si na taksi stanici i prvi u redu. Ajde do novog Merkatora na Novom Beogradu (ima oko četiri kilometra)“, uporan sam ja.
„Može. 4.000 dinara!“, odgovara on.
U pozadini ponovo čujem onog „dobronamernog“:
„Rekao sam ti da smo taksisti za strance.“
Odgovaram: „Ovo će da završi u medijima“, na šta se njih nekoliko gromoglasno nasmejalo, zagrlilo, onako kao za grupnu fotografiju: „Slobodno nas i slikaj za novine“.
U neverici vadim telefon i uslikam jednu sliku i tek tada primetih da nijedno vozilo nema taksi tablice, a nalaze se na taksi stanici na najboljoj lokaciji u gradu.
Zgrožen, odlučim da potražim pravdu na samo 15-ak metara od njih. Zakucam na prozor vozila interventne policije, poželim im srećnu novu, objasnim o čemu se radi i dobijem šokantan odogovor: „Nismo nadležni“.
U neverici ne odustajem i nastavljam da tumaram u potrazi za pravdom. Na svega desetak matara od njih zakucam na prozor automobila saobraćajne policije.
“Dobro veče, dobro veče, srećna nova, srećna i vama”, objasnim kakva je situacija i dobijem još šokantniji odgovor: „To je krivično delo u pokušaju, dakle, nije kažnjivo.“
Razume se da ni oni nisu bili nadležni.
Pitam, šta da je nekome od nas dvoje loše (meni ili mojoj devojci) kako bi mogli da dođemo do stana i da li bi oni bili ljubazni, i na usluzi svojim građanima, zbog kojih i postoje, da nas odvezu kući?
Dobijam odgovor: „Možemo da zovemo hitnu pomoć ako vam je loše.“
I zatvori prozor od kola jer mu je već postalo hladno.
Moja devojka i ja smo još desetak minuta ostali da se smrzavamo dok konačno nismo (verovatno pukom srećom) naleteli na pravog taksistu.
