ГО Гроцка је на свом интернет сајту, под рубриком „ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ 2016“, подрубрике „Проглашене изборне листе“, објавила, до сада, 7 изборних листа.
Уколико кликнете на неку од изборних листа, аутоматски ће вам кренути скидање исте коју након скидања можете отворити у неком од програма, као што је „ворд“.
Међутим, ГО Гроцка је на списковима оставила и Јединствене матичне бројеве грађана, што доводи у питање кршење Закона о заштити података личности.
Упоредо са званичним сајтом ГО Гроцка, портал „Гроцка Инфо“ који држи локална власт, такође објављује свих 7 изборних листа, са линковима који воде ка преузимању докумената на којем се налазе ЈМБГ-а свих кандидата.
На сајту Повереника за заштиту података наводи се да према чл.8. Закона о заштити података о личности (Сл.гласник РС 97/08), обрада података о личности (под којом се, између осталог, подразумева и прикупљање и коришћење података) није дозвољена без законског овлашћења или без изричитог пристанка лица чији подаци се обрађују. Такође, обрада података је дозвољена само у сврху одређену законом или пристанком лица.
Чланом 42. став 2. Устава РС је забрањена и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.
Конкретно, овај чин објављивања јмбг-а за више од 200 грађана (7 изборних листа), представља масовно и грубо вређање њихове приватности и права на заштиту података о личности.
Прелиставајући листе које је Републички РИК до сада објављивао, као и већине општина по Београду, утврђено је да нико није објавио ЈМБГ учесника у изборној трци. Наведена су само имена и презимена, година рођења као и место пребивалишта.
Објављивањем ЈМБГ-А, фактички значи да било ко може злопотребити ове податке у више сврха. Тако да се сада може проверити свако лице, са објављених листа, да ли има неку прекршајну пријаву, на којем месту гласа и томе слично. Мада, неовлашћено коришћење туђег Јединственог матичног броја грађана (ЈМБГ) у сврху претраге Регистра представља кривично дело „Неовлашћено прикупљање личних података“ из члана 146 Кривичног законика за које је предвиђена казна затвора до годину дана као и прекршај из члана 57 Закона о заштити података о личности за које је предвиђена новчана казна за физичко лице од 5.000 до 50.000 динара.
ЈМБГ се може искористити и за многа већа кривична дела, а опште је познато да је таквих примера свуда по Србији. Доста њима су стигли неплаћени кредити из банака, или неплаћени рачуни мобилних оператера, а да та лица нису имали никаквих додирних тачака са потписивањем било каквих меница или уговора. Међутим, њихов ЈМБГ је био кључна улога у доказивању да је, без обзира на другачији потпис, ипак окривљено лице дужно да исплати заостала дуговања.
За Жиг Инфо:
Жељко Маторчевић