Српска православна црква прославља данас Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори, и место су ходочашћа за вернике свих религија.
Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској.
Родио се 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На крштењу су му родитељи дали име Стојан.
Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице и као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.
Као архијереј живио је у манастиру Тврдошу одакле је утврђивао у православљу вернике. Када су Турци разорили Тврдош, светитељ се преселио у манастир Острог, где је наставио свој опасни подвижнички живот.
Упокојио се у Господу 1671. године, а његове чудотворне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. Православни верници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама.
У народу је Свети Василије познат по свом подвижништву и многобројим чудотворним исцјељењима.
Поклоничка путовања народна у Острог почела су још за земаљског живота Светог Василија, настављена су по прослављењу његових светих моштију и трају и данас.
Осим празника Светог Василија, дани сабора у Острогу су Тројичиндан, Петровдан, Илиндан и дан Успења Пресвете Богародице. У те дане у Острог се окупља и по десет и двадесет хиљада побожних поклоника.
И данас је острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и где почивају његове свете мошти, место исцељења на којем многи налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и телом.
Не могу се избројати разна чудеса, која је Господ преко Светог Василија учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља.
У фебруару 1942. године, за време бомбардовања манастира Острога, једна граната из брдског топа немачког ударила је у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног Крста, али није експлодирала.
Граната се од пада разбила на двоје. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била сасвим исправна. Очигледно је да Светитељ то није допустио. Ова граната се и данас чува у Горњем манастиру.
Поштовање нашег народа према овом Божјем угоднику огледа се и у подизању у његову част многобројних храмова. Посебно је леп храм подигнут светитељу у његовом граду Оногошту – Никшићу.
Године 1935. отворена је у Београду болница названа по Светом Василију Острошком, а у Цркви Светог цара Константина и Јелене на Вождовцу чува се и данас његов свети омофор.
Литургијом пет епископа почела прослава Василија Острошког
Светом архијерејском литургијом у Храму Светог Саве у Фочи, коју предводи владика далматински Фотије, уз саслужење пет епископа и бројног свештенства, јутрос је почела прослава празника Светог Василија Острошког током које ће бити освештана нова зграда Богословског факултета.
Литургију служе и његово преосвештенство епископ топлички Арсеније, који је викар Његове светости патријарха српског Иринеја, епископ аустралијско-новозеландски Иринеј, епископ славонски Јован и владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске.
Свечана академија и подела диплома магистрима, мастерима и дипломираним теолозима биће организована у сали Градског позоришта у Фочи са почетком у 11.00 часова, док је свечано освештање и отварање нове зграде Православног богословског факултета заказано за 13.30 часова.
Свечаној академији, подели диплома и освештању нове зграде Православног богословског факултета присустоваће и министар просвете и културе Републике Српске Дане Малешевић, најављено је из ресорног министарства.
Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву данас прославља свог заштитника.
Свети Василије Острошки рођен је у селу Мркоњићи у Поповом Пољу. Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице и као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.
Као архијереј живио је у манастиру Тврдошу одакле је утврђивао у православљу вернике. Када су Турци разорили Тврдош, светитељ се преселио у манастир Острог, где је наставио свој опасни подвижнички живот.
Владика Хризостом призвао милост Божју за српски народ
Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом данас је, на празник Светог Василија Острошког, призвао милост Божју за српски народ, његове светиње и цркву светосавску.
„То нам је итекако потребно у ове дане великих искушења кроз која пролази српски народ, да нађе свој пут и правац, добро које тражи и жели, не својим егоизмима и сујетама, већ смиреношћу и скромношћу пред Богом“, рекао је владика Хризостом.
У беседи након литургије у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини, владика је истакао да овај светитељ, исцелитељ и чудотворац и у наше време помаже свима који са вером и љубављу приступају и моле заштиту и помоћ у невољама и бедама.
Литургију у манастиру пратио је хор Српског певачког друштва „Србадија“, чиме су традиционално почеле и „Мајске музичке свечаности“ у Бијељини, пренели су бањалучки медији.
