Професор Медицинског факултета у Новом Саду др Мирослав Илић, хирург подржао реформе министра здравља др Златибора Лончара
Задовољство је разговарати са човеком који је спој знања, харизме и позитивне енергије, а управо такав је познати новосадски хирург и професор универзитета др Мирослав Д. Илић, са којим смо се срели да попричамо о тренутном стању у српском здравству.
Професоре, недавно сте на Етичком одбору Института за плућне болести у Сремској Каменици подржали увођење кубанске вакцине?
-Био сам контактиран од многих пацијената и из наше земље, али и иностранства који су се распитивали о увођењу „кубанске“ вакцине против карцинома плућа. Схватио сам колико је нада ових људи важна, не само у њиховим животима, него и за поверење у здравствени систем Србије и нашег Института у Ср. Каменици. После одбијања неких лекара у Београду да се прихвати пројекат завршне клиничке фазе у строгим индикацијама за примену овог лека, а на начин како то раде лекари на Куби, потпуно сам подржао овај пројекат Министарства здравља и министра здравља др Златибора Лончара, иначе хирурга и то сам јавно рекао на Етичком одбору: не видим разлоге, осим „политичких“, због којих поједини лекари одбијају да примењују ову вакцину против карцинома. Др Лончар је увођењем кубанске вакцине, пацијентима са најтежим болестима омогућио да добију наду у излечење.
Какве лекове добијају пацијенти са најтежим болестима у Србији?
-Хтео бих да дам један пример, који сам недавно чуо од представника највећих фармацеутских компанија. Министар Лончар је омогућио да тзв. „иновативне лекове“ за малигне болести, а то су лекови за које је доказано да делују на поједине форме карцинома различитих локализација, а нису на листи „обавезних“ лекова, могу да добију приватне болнице које имају капацитет да примене те нове лекове (постеље, лабораторијске онколошке тимове и др.) по 30% јефтинијој цени него било где у свету, односно када пацијенти сами купују те регистроване лекове у апотекама. Из тога произилази чињеница да пацијенти са најтежим болестима у Србији, осим кроз Здравствени фонд, могу да добију и друге потребне, а квалитетне „иновативне“ лекове, што је кључна прогресивна одлика система за који је надлежно Министарство здравља и њен први човек.
Какву политику води министарство здравља према социјално угроженим пацијентима?
-Министарство здравља данас висе него икада води рачуна о социјалној солидарности према свим грађанима и то у веома деликатном моменту. Суочени смо са великим сиромаштвом у држави, са нагомиланим социјалним „случајевима“. Међутим, одговорно тврдим да нити један пацијент у нашој болници, а сигуран сам и у другим, неће бити одбијен или ће му бити на било који начин ускраћено лечење у здравственом систему Србије, чак и када је такво лечење енормно, енормно скупо, а лично сам видео у многим „развијеним“ земљама да услед „неодговарајућег“ платног социјалног разреда, тешки пацијенти бивају ускраћени за најскупље процедуре.
Који пројекат министра Златибора Лончара би сте посебно истакли?
-Министар Лончар је хирург и креативан човек склон иновацијама и реформама што нам је данас преко потребно. Здравство у Србији више не трпи палијативна решења. Оно мора бити реформисано у модерни и ефикасни здравствени систем на свим нивоима, пре свега јер је Србија средње развијена земља у којој никакво расипање није дозвољено. Министар је, нпр. омогућио увођење модерног компјутерског система мојдоктор.гов.рс за заказивање прегледа код СВИХ лекара који раде у Србији, за сваког човека и лекара из мање средине, као и регистрацију свих лекова који се дају у оквиру здравственог система Србије што плаћа Фонд. На овај начин ће се врло брзо стећи права слика у укупан здравствени систем Србије и на тај начин рационализовати здравство.
Да ли би истакли још неки конкретан пројекат?
-Пуно је реформи које пацијенти не виде, а који ће своје ефекте показати у будућности. Можемо сатима да причамо о реформским потезима министра Лончара посебно би нагласио велики напредак који је урадјен формирањем и објављивањем Националних водича (како треба лечити неку болест).
Професоре Илићу којом оценом оцењујете рад др Лончара?
-Објективна оцена би била веома висока, могуће највиша. Зашто? Зато што увек има ствари које треба допунити или у ходу исправити. Тај пажљиви „мониторинг“ система јесте нешто најтеже направити у овој земљи. Међутим, имао сам прилику да се уверим да је и РФЗО веома, веома спреман за било какву будућу и тражену реформу, јер његов компјутерски систем праћења омогућава да се у року од 6 сати добије податак ЗА СВАКОГ пацијента у Србији шта је и колико потрошено у његовом лечењу. Ово је од кључног значаја за било какву процену шта и како даље у реформе.
Које особине посебно цените код министра здравља и које особине га издвајају у поређењу са његовим претходницима?
-Знам министра из хируршких кругова, као што знам и његове клиничке сараднике, који су били и моји. Никада није био „недодирив“, него је био обичан, непосредан човек. Његов допринос српском здравству ће тек бити процењен у будућности. Али оно што сада могу да кажем јесте да свим својим потезима он прати модерне трендове у медицини, омогућава уравнотежен напредак свим деловима Србије, посматрајући укупно „тера“ цео систем да буде ефикасан, а доктори и медицинске сестре морају да се укључе у информатичко доба. Није тајна да многи људи који живе у иностранству, пре свега наши грађани, али и многи странци – долазе у наш здравствени систем да се лече! Зашто? Па зато што добијају квалитетну услугу, јефтинију, а много бољу него у најразвијенијим земљама. Често чујем да долазе овде јер ВЕРУЈУ нашим лекарима и медицинском особљу! То поверење у наше знање и наш систем је кључно. Овакав смер одржања високог нивоа српског здравства је плод вредног рада, преданости послу, те пре свега стручних квалитета како министра, тако и тима који је окупио. Као резултат тога здравствени систем у Србији је свакога дана све ефикаснији и функционалнији, од чега немају корист само здравствени радници, него пре свега пацијенти. Камо среће да се здравствене институције могу слободно и профитабилно орјентисати у ширем, европском и регионалном смислу, да цело друштво има још већу корист. Министар Лончар без икакве сумње поседује храброст, ауторитет и иновативност и то су особине због којих успешно руководи здравственим системом. Приметили сте да до сада није било реакција на његов избор у новој Влади, док су сви други министри били под лупом јавности.
Ви сте пропутовали цео свет, школовали сте се у престижној лондонској болници Хаммерсмитх, Токију, Њујорку, Амстердаму, а данас сте један од најискуснијих и најбољих новосадских хирурга, управник сте Грудне хирургије у Сремској Каменици, а од 21. септембра ћете бити на Вашем Институту једини редовни професор хирургије. Имате и шири друштвени ангажман – повремено свирате малу хармонику у чувеном „Гаравом Сокаку“, па да ли то значи да је у Србији за успех довољно бити поштен и стручан, а Вас у Новом саду прати управо такав глас?
-Хвала Вам на лепим речима. Најважније је да је човек поштен и да мирно спава. Тачно је да сам пре неколико година покушао да урадим нешто за свој град и наступио сам на локалним изборима својим именом и презименом и освојио преко 4% гласова, те тако победио бројне, наводно, велике политичке партије. После су ме ЛДП, али и ЛСВ и ДС оптуживали да нису прешли цензус, или да су изгубили доста гласова због мене као независног кандидата. Колеге хирурзи, њих 8, су пре нешто више од годину дана написали писмо подршке мом избору за управника Грудне хирургије у Сремској Каменици и тако сам на руководеће место изабран од струке, а не политике. Институт има преко 300 000 евра зараде од пацијената које оперишем, што је итекако значајан износ. Можда је чувена болница Hammersmith у Лондону допринела, како мени тако и министру Лончару, који је такође тамо боравио, да много тога што смо научили можемо да применимо у Србији.
За Жиг Инфо:
Вишекруна Ђорђе
