Од 1. новембра на свим путевима у Србији су обавезне зимске гуме, а информација да возач који учествује у удесу а нема зимску опрему, може бити окривљен за штету и ако није крив, изазвала је пометњу међу возачима.
Информација да можете бити окривљени и ако нисте криви, јер се возило без зимских гума третира као технички несиправно, стигла је управо из МУП-а, а за „Блиц“ су објаснили у којим случајевима је то примењиво.
Бобан Милинковић, заменик начелника Управе саобраћајне полиције, потврдио нам је да је могуће да ћете у случају удеса који нисте изазвали платити казну јер немате зимске гуме. Међутим, како каже – то се може десити само под одређеним околностима.
– Уколико, примера ради, ви стојите на семафору и црвено је светло, и неко вас удари отпозади, за изазивање удеса биће крив тај који вас је ударио, а не ви. Ако је у том тренутку на путу било снега и леда, а ви нисте имали зимску опрему, добићете због тога казну, али не и због изазивања удеса, за који је и даље крив онај који вас је ударио. Уколико у тој ситуацији нема снега и леда, према правилнику важи да не морате да имате зимске гуме, што значи да нећете добити ни казну за гуме, а ни казну за удес, за коју је, опет, крив тај који вас је ударио – објашњава за „Блиц“ Милинковић.
Како додаје, иста правила важе и за вожњу у пијаном стању. Чак и када не изазове несрећу, возач који је возио под дејством алкохола сигурно плаћа казну зато што је возио пијан, што је одвојено од казне за кривицу у самом удесу.
И ако нема снега, много су боље зимске гуме
Међутим, возачима се ипак саветује да у периоду од 1. новембра до 1. априла користе зимске гуме, без обзира да ли на путу има снега и леда, или не, због самог понашања тих пнеуматика на ниским температурама.
– Зими има и сувих, а хладних дана, и уопште не мора на путу да буде ни снега, ни леда. Температуре испод тачке преласка у стакласто стање, која износи 45 Фаренхајта, односно око 7 степени Целзијусових, довољна је да се ваше летње гуме на путу понашају другачије него када је температуре преко те тачке. Оне се стврдњавају, постају пластичне, и губе своја својства, што може да доведе до проблема, а ваш зауставни пут приликом кочења да продужи за више од 10 метара – објашњава Милинковић.
Зимске гуме, које у себи имају више каучука, односно природне гуме, при таквим температурама се боље понашају, односно и на знатно нижим температурама остају меке, што значи да боље пријањају за подлогу, одржавају возило стабилним на путу, а и краће се кочи.
– Зато се и користе зими зимске, а лети летње гуме. Зимске гуме, зато што су мекше, више се троше, и зато се не користе лети, али свакако би требало да се користе током зиме – истиче Милинковић.
Окановић: Криви сте само ако је незгода изазвана недостатком зимских гума
Како за „Блиц“ објашњава Дамир Окановић, директор Комитета за безбедност саобраћаја, прописи предвиђају да су зимски пнеуматици обавезни када су на коловозу поледица, снег и лед, и да је кривица на возачу и власнику возила уколико до незгоде дође због тога што нема зимске гуме, али само када је незгода узрокована управо тим недостатком.
– Карактеристичне су незгоде када на снегу долази до проклизавања возила које нема зимске пнеуматике, што би могло бити узрок судара- прича он.
Међутим, каже, када се догоди удес чији је узрок понашање, на пример другог возача или учесника у саобраћају, кривица неће бити на ономе ко нема зимске гуме.
Извор: Блиц
