Али ми бизнисмени смо у Србији увек били много погодни да нас критикују, да нас нападају, зато што грађанима у транзицији говоре – ви бисте много више имали да није тога и тога – који је покрао. То су изјаве које су врло популарне за широке масе. Клима да су у Србији за много шта криви тајкуни није тачна, и земље које нису том политиком ишле много су боље прошле – каже Мирослав Мишковић, власник Делта холдинга, у интервјуу који је поводом 30 година своје компаније дао уредницима четири српска медија – магазина Бизнис, Недељника, НИН-а и Данаса.
Разговор је осмишљен тако да свако од уредника може поставити своја питања и пренети их у својим новинама, док ће снимак комплетног заједничког разговора бити објављен на Јутјубу поводом 4. фебруара, дана када је 1991. године основана Делта.
# Какво је ваше искуство на данашњи дан – да ли је у Србији олакшавајућа или отежавајућа околност звати се Мирослав Мишковић? Пре свега ме занима – да ли бисте да кренете испочетка изабрали да будете „Мишковић“ или бисте бирали неки други лик или други посао?
– Када бих кренуо испочетка, сигурно не бих стварао нову Делту. Верујте ми, ово што смо преживели за ових 30 година није једно нормално стање. Али, постоји једно велико задовољство оним што смо постигли, Делта је успешна компанија без обзира на све те тешкоће. Понављам, оно што су Делта и моја маленкост доживели за претходних 30 година је веома тешко издржати. Зашто? Зато што све те земље које су у транзицији, да употребим тај израз, не прихватају једноставно раст компанија, отварање нових великих компанија. Ту увек има неког подозрења, неког сагледавања: зашто баш они, зашто није то неко други. Сада кад погледам, јако смо задовољни, јако ми је драго, и могу да вам кажем да Делта има висок рејтинг у целој регији. Али, поново да стварам ово, не бих се одлучио, верујте.
# Ви сте из политике ушли у бизнис. Као потпредседник Владе били сте и добитник Авнојеве награде…
– Нисам прешао из политике у бизнис. У политици сам био укупно шест месеци. Видео сам да је то посао који није за мене, где не могу да искажем себе. То је била последња комунистичка влада. Ја нисам био биран, већ изабран, и не бих могао никада да говорим оно што неко други жели да чује.
# Сад кад смо поменули ову Авнојеву награду, сетио сам се да би ваша биографија могла да се назове, када бих је ја писао – Од АВНОЈ-а до АВ-а… АВ су врло битна два слова у вашој каријери. Али сте ви о самом почетку своје каријере изјавили како сте први милион зарадили више на туђу глупост него на сопствену памет. Ја знам из сопственог искуства да ми новинари углавном зарађујемо само на туђој глупости. Рецимо и сатиричари, у које ја понекад спадам, такође највише зарађују на туђој глупости. Па ме занима како је то у бизнису – је л’ се у бизнису највише зарађује на туђу глупост или на сопствену памет? Какав је тај однос глупости и памети?
– Онај први део питања је политичка ствар и ја не желим да одговорим на то… (смех)
# Први део питања је више констатација…
– Али други део питања… Морам да вам кажем – памет изједначујем са знањем. Први милион смо зарадили на знању. И комплетно пословање које Делта има мислим да се састоји само из три речи – знање, знање, знање. Ја сам то написао и у мојој књизи „Ја, тајкун“, да та формулација – рад, рад, рад – треба да се замени формулацијом – знање, знање, знање. Зашто се живи у Србији овако, зашто се живи у Аустрији тако, у Финској тако, само једна ствар постоји – а то је знање. Господине Петровићу, купите књигу, прочитајте, има лепо објашњено – како сам зарадио први милион.
# Прочитао сам… Али мене интересује колико је туђа глупост битна у послу бизнисмена, у прављењу једне компаније каква је Делта?
– Ја не знам да је у компанијама с којима ми радимо постојала таква глупост да нам препусте све… Више верујем у једно правило – Делта није имала бизнис у коме је зарадила новац, а наш партнер изгубио. То не постоји. Ми немамо проблем да ако ми зарадимо, да после завршетка посла и тај наш партнер заради. Слободно можете да направите разговор са свим нашим привредницима у Србији, нека неко каже да га је Делта оштетила, или нека банка нека каже да није Делта све исплатила. Ја верујем у бизнис који је поткован знањем, не бих рекао памећу… Јер, постоји један проблем, знате, што многи људи мисле да у бизнису и фудбалу нема знања. Сви ми можемо да говоримо данас о фудбалу, чак и ја. Никада се нисам слагао са репрезентацијом какву је направио селектор, увек бих ја убацио и неке своје играче. Такође, кад говорим о бизнису, има многих политичара који чим заврше каријеру, кажу – идемо у бизнис. Као да је бизнис нека творевина где најмање знања треба. Да ту треба среће. И нажалост, многи мисле да је бизнис – ја теби учиним, ти неком другом, он неком трећем и онда се тако врти бизнис. Не! Хоћу да кажем да бизнис почива на великом знању и на изузетно способним кадровима. Делта тим знањем и великим бројем младих људи који носе Делту данас иде у будућност.
# Само да додам. Не мислим да је туђа глупост глупост ваших пословних партнера. Да ли је туђа глупост искористити нешто што је држава урадила, а што сте ви искористили?
– Прво, ми имамо једно правило – с државом не радимо!
# Зашто?
– Да смо радили с државом када је настао проблем у вези с мојим хапшењем, сигурно је да би Делта одмах била ликвидирана. Значи, ми немамо ниједан посао са државом и јавним предузећима. Ми чисто остварујемо послове на тржишту. Као што видите, без обзира на све те тешкоће, уз помоћ партнера из иностранства и банака, ми смо сва тешка времена пребродили и могу да кажем да тек сада гурамо напред и да ћемо имати веома добре резултате у овом наредном периоду.
# Један београдски графит пре више од 10 година гласио је: „Косово је Србија, све остало је Делта“. Графит је алудирао на фаму која се појављивала у медијима да шетајући улицама од Славије до Калемегдана наводно ниси могао да нађеш радњу или фирму која није била у власништву Делта холдинга. Да ли је Делта заиста у последње три деценије била толико моћна и колико је српска политика за ових 30 година утицала на Делту, а колико је Делта утицала на српску политику?
– Доказ колико је Делта била моћна јесте то колико је њен председник провео у затвору, а то је трајало више од седам месеци.
# Постојале су приче у јавности да сте ви имали свој глас када су састављане српске владе од почетка вишестраначја, а да су те владе заузврат утицале својим одлукама на развој Делте, од Милошевића до Тадића. Јесте ли икада утицали на саставе српских влада и, невезано за одговор на то питање, када бисте данас морали да саставите Владу Србије, кога бисте у њу изабрали, узимајући у обзир све људе који сте упознали у претходних 30 година на политичкој или бизнис сцени?
Апсолутно ниједну владу нисам састављао. Апсолутно ниједну! Гарантовано никада нисам имао ургенцију ни за једну владу. Амерички амбасадор (Камерон) Мантер, када је одлазио из Србије, кад смо ручали, каже: Господине Мишковићу, у Србији да падне мртва птица из ваздуха, пола Србије би казало да сте ви нешто учинили тој птици. Ја владе не желим да састављам, али могу само да кажем да би било потребно у власти више људи из привреде и више младих људи. Зашто млађи, а не старији? Старији морају да се мењају. Ми имамо у Делти старије, који добро прате, и мењају се. Старији морају да схвате да се свет толико мења. Погледајте за 10 година шта се у свету десило. Револуција! Ако то прихвате старији, они могу да буду у влади. Више вере имам у младе, јер млади многу да изнесу промене у овој земљи. Ми смо у Делти примили велики број младих. Ево сада код нас почиње да ради 60 младих приправника, тзв. девета генерација Младих лидера. Завршили су факултете у иностранству: Шангај, Москва, Милано, Њујорк, они су та нова Делтина снага. Делта није Мишковић. Делта је систем који иде напред и који остварује резултате. Да смо овај разговор водили у мојој канцеларији, видели бисте да на мом столу нема ниједног папира. Јер ја дефакто управљам једним системом, а не бавим се оперативним пословима.
# Двапут сте били на неки начин „лишени слободе“ – једном вас је киднаповао такозвани Земунски клан, о том сте и писали, а други пут сте ухапшени, можда се може рећи и киднаповани, ако можемо тако описати оно што вам се десило пре чини ми се седам година. Земунски клан је тражио откуп и ви сте то платили. Да ли је ова власт или човек који је оличење ове власти пре или после хапшења нешто тражио од вас да се то не би десило или да би вас ослободили, и како је то бити државни непријатељ: Како је пословати у земљи и свету кад вас таблоиди и власт проглашавају за „државног непријатеља број 1“?
– Господине Петровићу, ви бисте могли нека лакша питања, мало економска (смех)… Никада неко од нас није тражио никакав рекет, али стварно никада. Не знам зашто. Да ли због наше величине или нечег другог. Међутим, ова компанија на челу са мном уважава све функције, и председника и владе. Ми врло радо хоћемо да сарађујемо и са функцијом председника и са владом. Увек смо на располагању. Спремни смо за сваке договоре, јер сматрам да привреда и власт морају да сарађују за бољитак државе. Данас на неком нивоу мојих сарадника та сарадња и постоји. Али морам да кажем да на неким шалтерима стоје људи који када дође Делта, мало се устежу, ако могу тај израз да употребим, да приме наше захтеве. А то су неопходни кораци када је у питању добијање дозвола и сличне ствари.
# Па то, како је пословати када сте означени као државни непријатељ?
– Нисам ја државни непријатељ, нити могу бити државни непријатељ. Ова компанија издржава 4.500 породица, компанија која је уплатила у буџет Србије за задњих 15 година три милијарде евра, компанија која је највећи инвеститор у Србији, председник те компаније не може да буде државни непријатељ. Ја сам српски патриота, а не државни непријатељ, и то озбиљан патриота. Са поносом кажем на свим скуповима да ја потичем из Србије, да сам Србин.
# Размишљате ли да, ако будете ослобођени и за наводну утају пореза, а већ сте ослобођени за првобитну оптужбу за путарска предузећа, тражите правну сатисфакцију, хоћете ли тужити државу или некога другог из власти?
– Мој најважнији циљ је да пред судом, српским судом, потврдим да сам радио по закону, по најбољој пословној пракси. То сам дужан својој породици, својим сарадницима, ако хоћете и целокупној јавности.
# У Србији су водећи политичари углавном људи који ништа друго нису радили у животу осим што су се бавили политиком. Зашто ви никада, попут неких других бизнисмена (мислим на Карића или Дракулића) нисте пожелели да уђете у политику у вишестраначкој Србији, оснујете странку или се кандидујете се на изборима? Да ли је политика профитабилнија од бизниса?
– Био сам кратко у политици, видео сам да нисам за то. Волео бих да помогнем неким саветима. Ако би ме питали шта бих ја волео да радим, био бих спреман да се позабавим развојем села, нека влада каже како ће се звати та функција, мени није битно. Наравно, волонтерски. Сматрам да је то најмање развијен сегмент у нашем друштву и да ће село са овим садашњим развојем тешко да иде напред. Довлачимо неспремне људе са села у градове, долазе да раде за неких 300-400 евра. Делта је покренула један пројекат, зове се Наше село, у коме смо преузели бригу о два места у источној Србији. Револуцију смо направили у тим селима, како данас изгледају и шта раде. Следеће године проширујемо пројекат на још два села.
# А зашто никада нисте основали странку или ушли у политику као кандидат, као рецимо Карић?
– Рекао сам да немам добра искуства у том периоду кад сам био у политици. Ја не могу нешто што не остварим да говорим. Немам осећај за политику. Директан сам човек, сигурно да би те моје изјаве правиле проблем. Кад ме питате зашто нисам у медијима, па нисам јер ја стално све директно говорим, имао бих проблема и са политичарима, и са властима, и са универзитетом, и са културним радницима. Нисам човек који би могао да говори нешто што други мисле. Даље, што је врло битно, ја имам јако добре сараднике. Они изузетно добро пласирају шта то Делта ради. И њима препуштам да они тај део посла обављају.
# Има у вашој књизи онај помало језиви опис ситуације са Бизнис форума на Копаонику, док сте ви били у затвору, када многи који су вас пре затвора звали свуда и кад год су могли, избегавају људе из Делте, чак избегавају да седе близу њих. Да ли је тешко као моћан и богат човек имати искреног пријатеља и да ли мислите да наш народ заиста воли да види да „и богати плачу“, воле и други народи али је код нас израженије, па су зато бизнисмени увек захвална мета разних политичара, медија?
– Имам искрене пријатеље и веома сам поносан на њих. А веома је интересантно да „и богати плачу“, то морам да признам. Мало се пише о успесима, више се пише оно што је супротно, разумем то. Али је чињеница да смо ми прошли тешко време, најтеже време је било кад сам ја био у затвору, а моји сарадници нису ни позивани на те скупове које бизнисмени организују. Да ли су имали неку сугестију ја не знам. Али, на мене не може да утиче ничија сугестија да неког не позовем од наших колега на неку Делтину прославу. Међутим, ми памтимо добро и знамо ко је био са нама и уз нас у то тешко време, а ко није, и слободно могу да кажем – тако се и понашамо.
Тотална приватизација
# Које су основне грешке које су власти у Србији правиле од 1990. године до данас да Србија постане економски стабилна земља?
– Требало је да тада донесемо законе који су у потпуности тржишни и да спроведемо тоталну приватизацију. Онда би Србија кренула сасвим другим путем. До 1990. било је добрих предузећа, али је то све после нестало у периоду кад се није знало ни ко ради ни шта ради. Да смо то урадили, данас бисмо имали потпуно другачије стање у држави.
Уједињене државе Европе
# Шта мислите – како ће изгледати Србија за 100 година, а како ће изгледати Делта за 100 година?
– Надам се да ће у догледној будућности Србија бити, не у Европској унији него у Уједињеним државама Европе, јер садашња ЕУ ће нестати. Верујем такође да ће Делта своје седиште имати у неком европском граду а да ће за све компаније важити иста правила. Може тај град да буде Београд. Ја то сигурно нећу доживети, али млађе генерације хоће.
Драгољуб Петровић Данас
