У жељи да за матурско вече засијају у пуном сјају, велики број тинејџерки се пред овај велики дан подвргава естетским захватима. Ове године, чини се тај тренд је масовнији него икад.
Наиме, тек навршене средњошколке по угледу на старлете желе на матурско вече да оду са „фул опремом“. Тако на овим свечаностима не мањка вештачких трепавица, доњег веша са умецима који чине да задњица изгледа веће, али и силиконима – углавном у уснама.
Како се на многим форумима, али и друштвеним мрежама може прочитати, редови у естетским клиникама формирају се већ с почетком пролећа.
Најактуелније су операције: пумпање усана, операција носа, обрва и образа, повећања груди, али и липосукција.
Овај тренд захватио је регион, да би прешао и на Србију.
Трагом ових информација, питања о естетским интервенцијама које на себи раде матуранткиње, поставили смо најугледнијим хирурзима.
Тако један од власника и оснивача приватне клинике „Др Цолић“ каже да је тренд естетских операција све масовнији, али да никако није могуће извести захват тек неколико дана пред матурско вече, јер је за то потребно извесно време за опоравак.
– Тачно је да код нас долазе све млађе девојке које се подвргавају естетским операцијама. Међутим, ради се искључиво допуна усана хијелауроном, и то најквалитетнијим, што код нас кошта око 300 евра. Наравно, ни овако банална естетска корекција не може се урадити пред сам догађај јер је потребно неко извесно време за опоравак. Једино што код нас младе девојке раде јесу усне, мада не верујем да је то везано за матуру. То је готово немогуће када је реч о већим захватима, као што су силиконске груди, јер је за овакав вид операције потребно и до 6 месеци опоравка – рекао је др Милан Цолић.
Др сци.мед. др Виолета Скоробаћ Ашанин, власница Специјалне болнице „Диона“ и председница Удружења естетских хирурга Србије и Национални секретар за Србију у међународном удружењу ИСАПС каже да младе девојке углавном долазе на корекцију усана.
– Девојчице долазе већ од марта, углавном на корекцију усана, али мишљења сам да то није везано за матуру. Чињеница је да девојчице све више гледају савршене лепотице на друштвеним мрежама те се одлучују на овакав потез – објаснила је др Скоробаћ.
Др Тања Раденков, магистар и специјалиста пластичне, естетске и реконструктивне хирургије, а уједно и власница поликлинике „Етерна Медицал Сyстем“ каже да је веома важно напоменути да се у Србији не раде естетске операције уколико нема здравствених индикација, и да тек када дођемо у физички и емотивно зрелу фазу, а раст је завршен, треба донети одлуку да ли ће се нешто мењати.
– Последњих година, са растом популарности Инстаграма, велики је број младих који желе да личе на своје селебрити узоре: глумице, певачице, манекенке, несвесне да су фотографије са којима се сусрећу производ фотошопа, а не реалног изгледа.
– Кроз разговор са њима трудим се да им објасним да савршенство не постоји, а да је свака посебна на свој начин. Младост је сама по себи лепа и не треба журити са естетским операцијама – каже др Раденков.
Овај друштвени феномен постао је све актуелнији како код нас тако и у региону, међутим, поставља се питање да ли је ово неопходно.
Без обзира на то што су жене претежно незадовољне својим изгледом, или имају изрежени комплекс због свог физичког изгледа, битно је рећи да је свака жена лепа на свој начин.
Какав год да је ваш став по питању естетске хирургије, пре него што приступите овом радикалном потезу, ипак добро размислите да ли вам је то заиста неопходно.