Родитељи и наставници углавном нису задовољни постојећим режимом зимске паузе за школарце. „Цепањем“ ферија прекида се континуитет наставе, учења и контролних вежби у школама
ЗА основце и средњошколце у Србији (без Војводине) данас се завршава први део зимског распуста. У школу ће ићи три недеље, а онда следи други део зимског одмора који траје од 1. до 14. фебруара.
И док су деца задовољна што имају могућност да се у кратком року два пута одмарају од школских обавеза, родитељи и наставници сматрају да би било боље да је зимски распуст из једног дела, као што је је то случај у војвођанским школама. Тамошњи ђаци на распуст су отишли 21. децембра, а у клупе ће се вратити 15. јануара.
– Деца у целој Србији, укључујући и Војводину, требало би да имају један зимски распут, није важно у ком месецу – каже, за „Новости“, Ђурађ Бањац, директор Електротехничке школе из Земуна.
Он истиче де је проблем „исцепканог“ распуста то што се прекида континуитет наставе, ремете се планови контролних вежби, па се оне често одржавају наврат-нанос.
С друге стране, Милан Бајић, директор ОШ „Јосиф Панчић“, сматра да пауза од 31. децембра до 9. јануара није распуст него су то нерадни дани због празника – Нове године и Божића.
– Деца заправо имају један распуст у фебруару. Многе професије имају 10 првих дана јануара слободно, и то није проблем – каже Бајић за наш лист.
Родитељима најчешће не одговара овакав распоред распуста.
– Волела бих да је распуст из једног дела, није важно да ли је у јануару или фебруару – каже Данијела Богуновић, мајка двеју девојчица, једне средњошколке и једне ученице шестог разреда.
Као разлоге она наводи:
– Када је распуст из једног дела, деца се на дужи период опусте и искључе из наставе, па када почне друго полугодиште могу пуном паром да почну да уче. Овако се мало искључе, па онда брзо уследи „шок“ и полазак у школу. Када се мало привикну, онда опет стиже распуст и тако укруг.
Наша саговорница подсећа на време када смо сви ми имали један распуст, кога се сећамо као фантастичног периода испуњеног санкањем, гледањем телевизије, потпуним опуштањем…
Отац једног основца као проблем наводи и то што број радних дана у првом и другом полугодишту није исти, а од ученика се тражи да ураде исти број контролних вежби и да имају исти број оцена.
Иначе, школски распуст из два дела уведен је у школској 2015/16. години, на иницијативу туристичке привреде. Многи сматрају да је овим интерес туристичких центара стављен испред интереса деце, јер је дељењем распуста центрима загарантована попуњеност током зимских месеци.
– То је само један од разлога – каже, за „Новости“, Александар Сеничић, директор ЈУТА. – Други је смањење гужви на путевима, како се не би цела Србија са одмора враћала у једном дану. Али тачно је да су туристички центри раније имали кратку сезону и да се раздвајањем распуста њима изашло у сусрет. Не можемо бити себични и мислити само на себе, и људи у туризму треба да имају посао. Међутим, туризам зависи од новца а не од распуста, а промет је повећан за 10 до 15 одсто. Тако је свуда у Европи. У Немачкој, на пример, не крећу сва деца у школу истог дана, управо зато да би се смањиле гужве на путевима.
ПРОЛЕЋНА ПАУЗА У АПРИЛУ
ПРЕМА школском календару за ову годину, пролећни распуст за ђаке у ужој Србији почиње у уторак 30. априла, а завршава се у петак 3. маја. За децу у Војводини пролећни распуст почиње у петак 19. априла, а завршава се, такође, 3. маја.
Љ. Бегенишић Новости
