Оно што би значајно побољшало њихов положај јесте Закон о истополном партнерству, који је у складу са Стратегијом за превенцију дискриминације 2013-2018. требало одавно донети.
Овај правни оквир би ЛГБТИ особама омогућио пре свега здравствену и социјалну заштиту. Како се не сматрају члановима породице, иако фактички то јесу, истополни парови још увек немају права да један другог посећују у болници, нити да у специфичним околностима доносе одлуке у име партнера/ке.
Тада медицинско особље мора да зове његову/њену породицу која се, чест је случај, давно одрекла свог члана због хомосексуалности. Немају права ни на посете у затвору, нити да наследе заједнички стечену имовину или пензију, на здравствено осигурање преко партнера/партнерке и све остало што се у хетеросексуалним браковима подразумева, док се о усвајању и одгајању деце и не говори.
– Прича о заједничкој деци је у другом плану, а то је заправо јако важно јер ви забрањујете некоме да има децу. У Србији, као што знамо, постоје истополни парови који имају децу, али законом није регулисано старатељство за случај развода, нити приступ институцијама за пружање подршке породици као и заштите од насиља у породици, каже Марјана Мајсторовић, правница и адвокатица лезбејског удружења Лабрис, које је организовало дебату о истополном партнерству у законским оквирима.
Лабрис је 2013. године израдио први нацрт Закона о истополном партнерству с намером, како је на трибини истакла Маја Шенк, да покрене дискусију о правима ЛГБТ особа упозна представнике/це власти са предложеним моделима закона. Међутим, иако је испрва можда и било политичке воље, врло брзо су власти занемариле ове предлоге. Мајсторовић је подсетила да је Закон о забрани дискриминације усвојен 2009. и да је тада формирана радна група која је израдила Стратегију за превенцију дискриминације 2013-2018, и дугачки Акциони план у коме се тачно дефинише ко је задужен за шта да ради.
– Један од задатака према плану био је да Министарство за рад и социјална питања оформи радну групу за израду нацрта закона о истополним партнерствима и да се усвоји. Ми смо сада у 2019, нагласила је Мајсторовић.
Ипак, како сматра, највише треба радити са јавношћу, јер грађани и грађанке заправо не разумеју шта се под правима ЛГБТИ особа подразумева.
– Хетеросексуално становништво мисли да се тим законима траже нека додатна права. ЛГБТИ не тражи посебна права, него иста. Тако ми са апстрактног поља права треба да пребацимо овај проблем на поље живота, јер закон нема смисла ако се у пракси не примењује, навела је Мајсторовић и нагласила да Србија према међународним документима и као потписница Конвенције о људским правима тај закон „мора да донесе“.
Љубав је закон
Лабрис 2013. покреће кампању „Љубав је закон“, са циљем да информише јавност о проблемима истополних заједница због непостојања правне регулативе. У оквиру те кампање снимљен је спот у коме ЛГБТ говоре зашто им је закон важан: „Закон о истополном партнерству треба донети јер бих волела да наследим имовину коју смо партнерка и ја стицале“; „Ако добијем отказ, да могу да имам здравствено осигурање преко свог партнера“; „Да могу са својим партнером да узмем кредит за стан“; „Желим да се поштује мој приватни живот и да имам права на изградњу заједништва са дечком и ван наша четири зида“.
Тајван
Последња земља која је усвојила закон о истополном партнерству, и то недавно, јесте Тајван, који је тиме постао прва азијска земља која омогућава регистрацију ЛГБТИ паровима. Према извештају ИЛГА, 70 држава у свету криминализује истополне везе, 123 државе чланице УН су декриминализовале, а 85 држава пружа заштиту. Брак или регистрацију истополних парова обезбеђује 47 земаља, док 24 државе изједначавају партнерство с браком. Највећи проблем представљају територије Азије, Африке, делова Латинске Америке и Карипских држава.
Од балканских земаља, Црна Гора тренутно изгласава закон о истополним заједницама. Словенија је питање ЛГБТИ бракова одавно регулисала, као уосталом и Хрватска, која се, међутим, суочава са бројним проблемима јер је тај закон донет на брзину и без расправе, као што је код нас случај са Законом о забрани дискриминације.
М. М. Стевановић Данас