Раном зором, у 6.30 сати, док су становници Београда још спавали, прве бомбе пале су на град. Без објаве рата, Трећи Рајх је почео први део инвазије бомбардовањем Београда под називом „Страшни суд“ (нем. Strafgericht), а извршење задатка је још 27. марта Хитлер лично поверио 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера.
Иако су југословенска Влада и Врховна команда, предвиђајући рат, прогласиле Београд за „отворени град“, немачка авијација је, из правца Беча, (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада, почела немилосрдно да засипа град бомбама, употребивши око 440 тона запаљивих бомби.
У одбрану Београда узлетели су авиони Шестог ловачког пука са аеродрома у Земуну и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд.
У бомбардовању Београде немачке снаге су користиле 234 бомбардера и 120 ловаца, а тачан број оборених се не зна. Предпоставља се да су југословенски пилоти оборили 42 или 48 авиона, док је 11 југословенских пилота погинуло.
Последице овог бомбардовања су биле разорне.
Тачан број погинулих се не зна, али званично се води да је од бомбардовања страдало 2.274 цивила. Порушено је 627 зграда, а веома оштећено и делимично оштећено више од 8.000 зграда, као и део Старог двора. Оштећена је и Вазнесењска црква, у којој је било верника на јутрењу. А први пут у историји ратовања, као једна од првих мета, била је и Народна библиотека, гађана запаљивим бомбама, која је уништена, као и њен изузетно богат фонд од 350.000 књига, међу којима је било ретких књига и рукописа српске средњовековне историје.
Немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст, на суђењу после рата, изјавио је: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.“
Зато је 58 година после бомбардовања Београда, без објаве рата, НАТО пакт поновио исти сценарио, а Немачка, након Другого светског рата, први пут ушла у војну акцију на туђој територији.
Злочиначки подухват НАТО алијансе, такође је почео нелегално, без сагласности СБ УН и пример је агресије на суверену земљу. Пре 21 годину 6. април је био 14. дан бомбардовања Савезне Републике Југославије.
Снежана Недић
