Диван морски дан им је бесповратно покварен и сад свако од њих пребира по глави шта му је чинити, прерачунавају се да ли ће им останак пресести или ће се кајати што су прекинули летовање.
Сунчају се тако у амбијенту тамновилајетске дилеме коју им је јутрошњим обраћањем направио Кризни штаб. Неки тек што су дошли, неки су планирали још десетак дана, неки се вајкају куд бацише силне новце на тестове, ретки су срећници којима се крај летовања поклапа са епидемиолошким Даном Д који је обзнањен, али ни њима није свеједно, јер очекују стравичне гужве на путевима и саобраћајни пакао у најави на путу до својих места у Србији.
Исидора Јанковић и Наталија Ђурић, девојке из Београда од нас су сазнале за “црни петак”. Наталију не погађа, јер се вечерас ионако враћа аутобусом за Београд, али Исидора је имала у плану да још једну недељу проведе код бабе и деде у Бијелом Пољу и сада није начисто шта да ради.
“Збуњена сам, не знам шта бих рекла. Што су нас уопште пуштали кад нам сада ово раде. Страшно. Смањују и повећавају број заражених како им одговара. Мислим да ћу преломити да останем, па шта год да ме тамо чека”, каже Исидора.
“Ја случајно ноћас идем али да не морам не бих се врачала због њихових мера, смучили су ми се”, каже Наталија.
Мере се не дотичу ни Сунчице Вучинић која се враћа у четвртак али има занимљиво тумачење целе приче.
“Мислим да је опет политика умешала прсте, јер кад су наши видели да сви одоше у Црну Гору и Србију они би да нас врате да трошимо паре по нашим скупим бањама и планинама”, каже Сунчица.
Мина Јанић и Јана Вујаклија, студенткиње из Крагујевца јуче су пристигле у будву и нашле су се у чуду после препоруке Кризног штаба.
“Не пада нам на памет да се вратимо до петка, па нек буде шта год буде. Остаћемо до 23. септембра докле смо планирале. И није нам јасно, како ће то сви они који се врате у петак бити исправни и неризични а они који се враћају, примера ради, у недељу или понедељак, носе ризик од короне. Будаласто”, каже Јана, а Мина додаје:
“Немам проблем са тим надзором. Ово ми је одмор који сам предуго чекала и немам намеру да га тек тако бацим. Пазићу се и чувати како је препоручено а кад се вратим видећу шта ћу”.
И црногорски држављани са чуђењем гледају на ову игру мице са људима, па тако Горан Јовановић са Цетиња вели:
“Или су требали скроз да забране путовања или да све лијепо пусте. Или да се лијечимо или да љетујемо. Лијечићемо се свакако, дај бар мало да се људи окупају и одморе”.
Сличног мишљења је и Ненад Миљанић из Никшића који сматра да треба пустити народ да нормално функционише кад су их већ пуштали да дођу.
Јадранка Кршикапа је саркастична:
“Сви да се врате, нико да не долази, корона да траје вечно. То је најбоље”.
Неки од њих постављају и сувисло питање шта следи грађанима Црне Горе који треба да путују у Србију.
Александри Ђукановић из Сомбора се потрефило да до петка ионако мора да се врати али меру сматра глупошћу и малтретирањем људи:
“Не могу се људи затварати и отварати на овакав начин, колико год разлози постојали. На тај начин не спречавају ништа, само људима праве перипетије и проблеме”.
Ненад Лакић из Новог Сада је у Будви недељу дана, ту има стан и планирао је да остане до краја месеца.
“Још нисам одлучио шта ћу да радим али највероватније ћу да останем, осим ако не уведу још неке драстичније мере. Једно кајање ми не гине, па ми је боље да се не кајем што сам пропустио овај дивни септембар на мору”.
Алма Гичевић из Сјенице тек што је пристигла са децом. Намеравали су да остану две седмице али су им мере унеле зебњу и ломи се шта да ради.
“Ако следују те перипетије, а не сумњам да ће их бити, боље нам је да се вратимо првим аутобусом”, каже Алма.
Снежана Ћулибрк Ђорђевић из Београда је стигла јуче и ноншалантно каже:
“Ја се спремам да идем, али у Стари град. Наравно да се нећу враћати, доста ми је те њихове игранке”. Њена другарица Љиљана Гладовић из Барича је ту четири дана и неодлучно каже:
“Поштено, не знам да ли бих бежала или остала?”
Томица Живковић је у Будву стигао из Звечана са Косова и са подсмехом и презиром гледа на мере.
“Какав надзор? Па ми смо под надзором од 2012. године. Вратићемо се кад ми будемо хтели”.
Мирјана Марковић из Новог Сада је дошла у посету ћерки и унучету и бесно коментарише јутрошњу вест.
“Само праве глупости и малтретирају нас. На шта им то личи. Срамота!”
Селма из Пријепоља је тек пристигла и нове мере су је збуниле. Каже да ништа није разумела и да ће у наредна два дана одлучити шта да ради, док много већи проблем има Весна Живојиновић која у недељу има авион за Београд из Тивта. Проверила је, карата за летове у четвртак и петак нема ни за лек.
“И шта сад ја да радим. Под стресом сам уместо да још ових неколико дана душу и тело одморим.”
Тако каже глас народа. Углавном, за већину њих мера Кризног штаба дошла је као елементарна непогода и бирократски цунами који ће их помести са морске обале које су се једва дочепали а на прелепо сунчано небо навукло облаке сумње, преиспитивања и бриге. И најрађе би члановима Кризног штаба нахранили ајкуле, али мислим да их ни оне не би могле сварити.
Иначе, за разлику од претходних неколико дана када су плаже биле препуне као у највећем јеку сезоне, данас је приметан много мањи број гостију. Било их је током целе недеље, не само за викенд, и то не само за викенд када уобичајено на купање дођу црногорски грађани из оближњих градова.
Ранко Пивљанин Нова
