Да се и у ово време короне може отићи у „археолошко истраживање” а да се не мора мрднути из куће, показао је Центар за културу у Гроцкој. Они су на свој сајт поставили „шетњу” кроз касноримску гробницу у Брестовику, један од најдрагоценијих очуваних споменика из античког периода у Србији.
Виртуелна тура урађена је уз помоћ „Маттерпорт Про2 3Д”, последње генерације хардвера намењеног за снимање 3 де виртуелних тура, у сарадњи са „ОЦОЛО дигитал” и Центром за урбани развој.
– Брестовик је насеље југоисточно од вароши Гроцке, у непосредној близини Дунава, а име му је наденуо још кнез Милош Обреновић по некадашњим засадима брестова. Сем по живописним пејзажима под воћњацима и виноградима, Брестовик је чувен по овој античкој гробници која је припадала властелинској римској породици из трећег века. И данас је доступна посетиоцима, као споменик културе од великог значаја за Републику Србију – рекла је Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.
Античку гробницу у Брестовику је крајем 19. века пронашао на свом имању домаћин Вукашин Милосављевић док је садио шљивик, и то на најнеочекиванији и нимало пријатан начин – упао је у њу копајући простор за садницу.
– Те исте 1895. године прва и темељна истраживања гробнице праћена белешкама и цртежима, како начела струке и налажу, спровео је Михаило Валтровић, оснивач Српског археолошког друштва и управник Народног музеја, а 1905. године спроведени су и први конзерваторски радови – каже Атићева.
Он је утврдио да се гробница састоји из три дела. У једном од њих укопаном у брдо била су смештена три зидана саркофага – два већа и један мањи, док је у другој просторији пронашао фигуре генија смрти, два лава чувара уласка у гробницу и скулптуру одевеног мушкарца у природној величини, који највероватније представља власника гробнице – важног римског официра или високог службеника.
Године 1964. извршени су радови на конзервацији и реконструкцији и гробница је доведена у стање у којем је сада.
Ова гробница један је од наших кандидата за Унескову листу светске баштине.
