У самом центру Врчина, испред месне заједнице стоји аутобус на коме пише: ,,Слободна вожња“. Да није слободна већ принудна, брзо сам се уверио када сам видео за коју је ,,елиту“ намењен и ко је организатор тог ,,туристичког“путовања.
Иза аутобуса стаје путничко возило из којег излази организатор (члан СНС-а) путовања који отвара гепек возила, а њему пун бели најлон кеса на којима пише „Српска напредна странка“. Све ми је било јасно. Око аутобуса почиње окупљање старијих особа који су се кретали спорим корацима, погрбљени, мусавих лица, изнурени и болесни. Један старац се крије иза аутобуса и намешта испалу пелену. По њима се види да их живот није штедео.
Организатор их пожурује. Зове их да дођу до његовог отвореног гепека путничког аутомобила, чија је вредност неколико десетина хиљада евра. Из гепека вади најлон кесе у којима је био сендвич од саламе подригуше и бајате кифле, дели им и по флашицу воде.
Немо, без икаквих емоција ваде те исте сендвиче и халапљиво их прождиру. Прилазим организатору са питањем: ,,Како вас није срамота“. Окренуо се према мени и прокоментарисао:,,Ћути Милане, знам да су једном ногом у гробу али њихов глас је увек важећи“. Гледам у његово бахато лице на којем не видим ни мало људскости, а са којег зрачи халапљивост и безобразлук.
Питам тог организатора и где води ту изнемоглу старину..
,,Водим их на Вучићев митинг. Требају му њихови аплаузи“.
Гледам у та изборана лица и питам се: ,,Шта их је натерало да остану без свог достојанства“?
Да ли је то глад и беда, да није Алцхајмерова болест?
Питам још се ко су ти људи?
Поједине препознајем.Некада су носили пионирске мараме, клицали Титу, Слоби а сада Вучићу.То су необразоване особе којих има 14% у Србији.
Да ли их треба жалити или осуђивати?
Да ли о Србији треба да одлучују ови људи који иза себе немају никакву прошлост , а толико су стари да пред њима није ни будућност?
Милан Јовановић
*Лични став аутора текста није и мишљење Жиг инфа
