Она је за ФоНет објаснила да је пандемија у великој мери утицала на људе који су остали без дома, јер им је отежала сналажење за смештај.
Новонастала економска ситуација додатно је утицала и на могућност губитка посла, додала је Крстић и предочила да је Здружена акција „Кров над главом“ од почетка пандемије успела је да спречи двадесетак исељења.
Према њеној процени, то је око 80 одсто од укупног броја исељења у које је Здружена акција „Кров над главом“ од почетка пандемије била упућена, а већина њих била су у Београду и Новом Саду.
Спречавање исељења, како је прецизирала, подразумева одлагање, „јер људима и даље остаје да се на суду изборе за своја права“.
Крстић је напоменула да је пандемија отежала и саме акције спречавања принудних исељења, јер су активисти „Крова над главом“ морали да воде рачуна о прописаним епидемиолошким мерама и дистанци.
Самим тим, број људи који је долазио на спречавање исељења био је мањи него иначе, указала је она и констатовала да су искуства оних који нису успели да се одбране од принудних исељења много тежа него пре пандемије.
Као пример, поменула је случај брачног пара Тмушић, људи старијих од 70 година, који су без дома остали у септембру 2020. године, а потом живели у парку, пошто су избачени из куће.
Брачном пару смештај је пронашла Здружена акција „Кров над главом“, иако је то била обавеза Центра за социјални рад, нагласила је Крстић.
Она је упозорила да ситуацију оних који су током пандемије избачени из домова додатно погоршава то што одласком код пријатеља и познаника повећавају ризик од ширења корона вируса.
Упитана како су надлежни одговарали на захтеве да се током пандемије одложе принудна исељења, Крстић је подсетила да су она „званично“ обустављена у првом таласу, од марта до маја, „мада је средином маја било једно исељење у Новом Саду“.
У другом таласу пандемије, од средине новембра до сада, како је указала, Здружена акција „Кров над главом“ апеловала је на Министарство правде да обустави исељења, „јер су таква искуства била у суседним државама“, али се Министарство оглушило о те захтеве.
Према њеним речима, представници Коморе извршитеља су на захтеве одговарали да „они раде за профит и да не могу да зауставе извршења зато што морају да плаћају своје запослене и извршавају своје обавезе“.
На питање како би требало да се понашају људи којима прети принудно извршење, Крстић је узвратила да је „највећа снага у солидарности са комшијама, пријатељима и грађанима који посматрају шта се дешава“.
Здружена акција „Кров над главом“ помаже људиима да се „организују и да се нађу на лицу места, да би могли да спрече принудно исељење“.
Судски поступци против људи којима прети исељење „често оману“, оценила је Крстић и закључила да „Кров над главом“ у таквим ситуацијама настоји да „купи време“ и тим људима омогући да „развију међусобни осећај солидарности и промене оно у чему је проблем“.
