Небрига за људе у Гроцкој је постала нешто нормално и свакодневно. Ми нисмо сами на овом свету.
Сви ми треба да мислимо и на остала жива бића. Постоји закон о добробити животиња, а то су права, обавезе и одговорност правних и физички лица. Сви су у обавези да воде рачуна како се поступа са животињама и њиховој заштити . На земљи живи више од милион и по врста животиња. Једне живе у води, а оне које живе на копну зависе од те воде. О домаћим животињама брину људи, али нико не брине о животињама које живе у шуми и које опстају у природним склоништима.
Дивље животиње се деле на биљоједе, месоједе и сваштоједе. За њихов опстанак је потребна и вода.
На жалост, човек је својим немаром угрозио њихов опстанак. Уништава њихова станишта изворе, реке и водотокове. О њиховом опстанку не брину силна удружења за заштиту животиња ,а и ловачка удружења су пасивна. Свакодневно смо сведоци да од жеђи угину велики број фазана и остале дивљачи.
За то су криви неодговорне особе којима смо указали поверење. Они су чисте водотокове претворили у отворене колекторе. Биљни у животињски свет је уништен. По насељима се шири несносан смрад, а грађанима који живе у таквим насељима прети зараза.
Удружења за заштиту грађана не брину о проблемима комуналних услуга. Удружења за заштиту животиња не раде свој посао.
Ако нестану животиње нестаћемо и ми.
Милан Јовановић
