Постројење за производњу енергије из отпада у Винчи још није почело да ради. Иако је било најављивано да ће се то догодити најкасније до краја новембра, градоначелник Београда Александар Шапић не зна прави разлог кашњења, док представници компаније која је за депонију задужена – за Н1 потврђују да би све требало да буде готово следеће године.
Редовно је посећују багери, камиони, галебови и по који пас. Иако је нова, смеће јој не мањка. Депонија је ту, ту је и постројење за производњу енергије из отпада, које је после три године завршено.
Упркос томе у рад није пуштено, иако је најављено да је рок за то – новембар. Градоначелник Александар Шапић тврди да град нема везе са тим.
„Али зашто ти услови још нису обезбеђени за њих, то морате да питате ЕПС, Министарство за енергетику. Они вероватно имају неку информацију више. Тако да ми једва чекамо, јер је нама у интересу да се тај прикључак што пре обезбеди, ти технички услови, да би спалионица у Винчи могла да крене да испоручује. То су информације које ја имам. Е сада, уколико они лажу мене, онда лажем и ја вас“, одговорио је Шапић на питање Н1.
Док се не утврди ко кога лаже, из Електродистрибуције Србије за Н1 кажу да компанија која управља депонијом – Бео Чиста Енергија, још није прибавила сву неопходну документацију за прикључак објекта на мрежу.
То потврђују и у самој компанији и објашњавају да је испитивања система у току.
„Фаза испитивања траје шест до седам месеци, након које ће постројење бити пуштено у рад, што је оквирно крајем прве половине наредне године 2023, уколико не буде проблема приликом пуштања у погон овог комплексног постројења. Сва постројења и структура овог пројекта усклађени су са најстрожим међународним и српским прописима у области заштите животне средине“, наводе из компаније Бео Чиста Енергија.
Док цене енергената из дана у дан расту, Београд има могућност да из комуналног отпада добије енергију. Када постројење буде пуштено у рад – пет одсто београдских домаћинстава добијаће електричну енергију, а 10 одсто топлотну.
Поједини одборници у градској скупштини уверавају, међутим, да овај пројекат Града не доноси ништа добро грађанима и главном граду.
„Економски ћемо ми улагати следећих 30 година у то да приватни партнер има сталан профит који је осигуран, док ће наши грађани електричну и топлотну енергију која се производи из Винче плаћати по два и по пута већој цени. А са друге стране, еколошки ће добити, спаљивањем отпада ће се испуштати канцерогене материје које нико у овој држави не може да измери, јер ми немамо лабораторију која може да детектује те канцерогене материје“, каже Наталија Стојменовић, одборница у Скупштини града из Не давимо Београд.
Посао за депонију Винча је у септембру 2017. погодио некадашњи градоначелник Синиша Мали. Са представницима конзорцијума који је предводила француска компанија СУЕЗ потписао је уговор о јавно-приватном партнерству за изградњу постројења за прераду комуналног отпада и сређивање депоније.
Инвестиција је вредна око 370 милиона евра, а уговор је на 25 година.
