Чак и да сви лекари, који треба да су у пензији, остану да раде у државним болницама и да поред њих министарство запосли све здравствене раднике са бироа, и даље нећемо испунити број кадрова који прописује закон.
А ако би старије колеге отишле у пензију, за коју су стекли услов, дошло би до масовног затварања одељења по болницама и домовима здравља широм Србије, јер нема ни близу довољно младих лекара који би их заменили, каже за Нова.рс др Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије.
Лекари у позним годинама, који су и даље у радном односу, реаговали су на најаву министарке здравља Данице Грујичић, која је наложила да се у здравственим установама направе спискови запослених који су стекли услов за пензију и на чије место треба поставити младе докторе, пише Нова.рс.
“Министарка Грујичић под хитно мора да се упозна са важећим правним актима Србије, да прочита Правилник за обављање здравствене делатности, чиме ће увидети да нам недостаје 15 одсто здравственог особља, а њих нема на бироу. То што министарка ради је директан пут у приватизацију здравства, а постављена је на челно место, како би српско државно здравство било брже приватизовано. Старије колеге би радо одавно отишле у пензију, јер нам је свима посла преко главе, али не могу да оду, јер би се онда силне службе у Србији затвориле. Такође, многе колеге не желе у пензију, јер су ниске и недовољне за преживљавање, па када им управа болнице понуди да наставе да раде, иако имају услов за пензију, они углавном прихвате, а који је број тих лекара – сам бог зна“, наглашава др Панић.
Министарство здравља још од 2015. године, истиче он, ради на приватизацији државног здравства.
„Та приватизација треба да буде завршена до 2035., али власт то жели раније да оконча. Радимо не 40, него 80 сати прековремено, а морамо тако да би здравствени систем функционисао. Да нико не оде у пензију, да су сви на броју и да се сви са бироа запосле и даље нећемо имати довољно лекара колико закон прописује. Упорним расписивањем конкурса, министарство даје лажну слику стања на тржишту, па делује као да има превише лекара на чекању, али то је фарса”, каже доктор Панић.
Српске лекаре, који су чувена имена не само у нашој земљи, већ у целом региону, директори углавном одвраћају од пензије.
„Неколико месеци пред одлазак у пензију, директор болнице питао ме је да ли бих остао још да радим. Међутим, када сам пре 14 месеци стекао услове за пензију, отишао сам, јер свакако радим приватно и не треба ми да остајем у државној болници. Има међутим колега који не желе да оду, а многи и морају да остану јер немају избора, јер Србија је у огромном дефициту са одређеним специјалистима, као што су гинеколози, педијатри, анестезиолози. Проблем је што ако министарство одмах пензионише старије лекаре и доведе младе, они неће имати од кога да уче, а медицина није само диплома факултета, већ је искуство и рад са професионалцима од непроцењивог значаја“, каже за Нова.рс проф. др Живко Перишић, гинеколог, који је све до пензије радио у ГАК „Народни фронт“.
Здравствени радници сматрају да су старији лекари у државним установама најкориснији пацијентима.
„Замислите да сада пошаљу 3.000 лекара у пензију, а доведе још толико младих, који немају дан искуства да лече хроничне и тешке пацијенте. У време најтежих таласа короне, тражили смо младе лекаре да их запослимо, да нам помогну, али нигде их није било. У Хрватској враћају лекаре из пензије, исто то раде и Французи, а ми бисмо да их растерујемо. Тај старији лекар је ас у свом послу и ако је здрав, виталан, може и хоће да ради, онда и треба, а свакако није на ‚јаслама‘ ПИО фонда. Лекари који су ‚у годинама‘ најкориснији су за пацијенте, за грађане и државу“, каже за Нова.рс З. М. (69), лекар који је стекао услов за пензију, али још ради у једном београдском КБЦ-у као начелник одељења, а замолио је да остане анониман.
Циљ убрзаног пензионисања искусних лекара, најбољих у свом послу, који су стекли име и знање, је ветар у леђа приватном здравству, сматра он.
,„Све оне које сада министарство натера да оду у пензију, а који на својим леђима и даље носе болнице у којима раде, као и највећи број пацијената, запослиће истог дана приватне клинике, које ће тако ојачати. Ако су стручњаци највећи проблем нашег здравства, онда свака министарки част. Она треба да зна да ако би поред постојећих кадрова, сада запослили и младе лекаре, а да никога не отпусте, нити пошаљу у пензију, опет је питање да ли бисмо имали довољно особља за све установе у земљи“, упозорава наш саговорник.
Подсетимо, план министарке Грујичић најављује одлазак старијих лекара у пензију и отварање места за све који чекају на посао, а према подацима Националне службе за запошљавање, таквих је међу медицинарима, стоматолозима и фармацеутима више од 16.000, а међу њима је близу 2.000 лекара и нешто више од 60 специјалиста.
„Један од мојих првих потеза у министарству био је да стекнем увид у старосну структуру запослених у здравству. Циљ ми је да на време прикупимо податке и направимо стратегију развоја кадровског плана у наредних пет до десет година, која, нажалост, никада до сада није урађена. После промена двехиљадитих донета је одлука да се укидају све специјализације, што се катастрофално одразило на српско здравство. Убеђена сам да радимо велику ствар и да ово дугујемо српском здравству и свим нашим младим колегама, који представљају будућност“, рекла је проф. др Грујичић.
Уредба Томице Милосављевића из 2005.
Проблем са бројем лекара вуче корен у уредби донетој још 2005. године, када је на челу Министарства здравља био Томица Милосављевић.
Тада су отпуштали лекаре и медицинско особље, брисали одређене услуге из регистра које покрива Републички фонд за здравствено осигурање и увели забрану волонтерских специјализација.
Тек почетком 2015. специјализације су поново дозвољене, а имајући у виду да трају у просеку четири године, јасно је зашто већ годинама постоји проблем са мањком лекара.
Услови за одлазак у пензију
За мушкарце: 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања
За жене: 63 године и четири месеца живота и најмање 15 година стажа
За све: 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота
