Веће Апелационог суда у Новом Саду на челу са председницом већа Бранком Бајић, члановима већа Оливера Пејак Прокеш и Бранка Перц на седници већа која седница је одржана 08.06.2023. године потврдило је пресуду Основног суда у Новом Саду којом је Правни факултет обавезан да исплати студенту Стефану Карановићу износ од 60.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете коју је Правни факултет у Новом Саду причинио свом тадашњем студенту тако што му је, према правноснажној оцени суд,а повредио част и углед изношењем нетачних информација и кршењем презумпције невиности, а истом пресудом Правни факултет Универзитета у Новом Саду обавезан је да исплати накнаду трошкова поступка у износуод 56.600,00 динара.
Стефан Карановић након што је добио све спорове против Правног факултета у Новом Саду наставио је да студира на Правном факултету Универзитета у Београду тамо где су покушали да га зауставе у Новом Саду.
- Сада је пресуда постала правноснажна. Дакле 4 судије укупно су заузеле становиште о радњама тог факултета. Тај факултет није имагинарна творевина, већ га чине разни предавачи и та инстиутција не знам како да је назовем се због својих поступака налази у јадној позицији да би било недостојанствено давати било какве коментаре на рачун професора односно на рачун те институције. Међутим, када је реч о будућим студентима треба да размисле који факултет уписују јер је незапамћено у историји свих универзитета да образовна установа се залелети лажима на свог студента. Такав поступак није наиван, наликује у конкретном на кривично дело клевете о којем би могли да говоримо некад и за то дело су се изрицале затворске казне. Многи клевету банализују и бркају са „вербалним деликтом“ иако нема везе са тзв „вербалним деликтом“ сем што се, радња извршења подудара са злогласним „вербалним деликтом“ из КЗ СФРЈ утолико што се радња извршења чини орално.То је до пре неколико година код нас било али у многим компаративним правним системима и данас изузетно огавно кривично дело јер се тим поступком атакује на част и углед оштећеног, нешто што је највредније из којег заштитног објакета у ширем научном смислу произилазе сва добра односно смисао живота. Човек хипотетички када би изгубио част и углед више би се свео на ниво биљке него на човека. Тиме се погађа психа без које не можемо да говоримо о ни о психосоми, затим читав спектар приватног живота, каријера, породица и ближњи оштећеног. Част и углед су часном човеку најважнији и ако је законописац односно законодавац игром случаја можда то превидео, услед разних фактора, свакако да је поражавајуће да такав превид злоупотребљава Правни факултет у Новом Саду како би нанео неком зло односно конкретно свом студенту. Да се не ради само о пукој непажњи – нисам хтео да ово изнесем док пресуда није добила својство правноснажности – говори и чињеница да је Правни факултет односно адвокат Правног факултета Дејан Укропина оспоравао тужбени захтев тако што је интер алиа негирао да је Правни факултет уопште изнео такву бљувотину. А друга ствар у прилог томе – несхватљиво је да Правни факултет не зна шта је претпоставка невиности!
Тај факултет који је накада био респектабилна институција се претворио у музеј зла, подлости и неправде. Невероватно је да се управа на такав начин смени зимус. Некоме од њих је продужен радни однос под изговором да шири углед факултета а убрзо отеран под тешким оптужбама. Као на цртаном филму. Па не може само један човек да иза тога стоји у којег сада сви упиру прстом. Ноторно је да је факултет годинама на болесним ногама и то мора да се истражи. То зна свако ко познаје јавну управу, организацију, организовани криминал И друштво уопште. Мора да се спроведе истрага. Мора да се испита пословање сваког запосленог на том факултету и сваког јавног функционера у Влади Војводине, да се спроведе веттинг, провери порекло њихове имовине, њихови научни и стручни радови и много тога јер у супротном тај факултет никад нико неће узимати за озбиљно. Некада, поједини чувени професори, које не желим сада да именујем, сви их знају, нису хтели да раде на истом факултету јер су са колегама били у сродничким односима, синови и ћерке професора су одлазили у иностране факултете из етичких разлога, а погледајте Правни факултет у Новом Саду на шта личи нема потребе да о томе даље говорим, ако је Влади Србије у интересу да се ругају по свету са нама само напред – у том смислу – Dixi et selvavi animam meam – Рекох и спасох своју душу“ рекао је Карановић за Жиг инфо