Држава је дужна да формира социјалне карте и на тај начин заштити социјално најугроженије слојеве друштва и да прекине са политиком двоструких аршина, то јест да као власник Електропривреде Србије толерише да струју не плаћају предузећа у реструктурирању, а да је сече сиротињи због пар десетина хиљада динара дуга, сматра домаћа стручна јавност.
Ових дана Србију је шокирала вест да се М. С. из околине Ниша, стар 44 године, отац четворо деце убио јер му је искључена струја због дуговања од 22.000 динара. М. С. је иначе био незапослен исто као и његова супруга, а породица је живела од социјалне помоћи. У исто време када је објављена вест о самоубиству М. С. саопштењем се огласио и ЕПС и апеловао на социјално угрожене грађане да се пријаве надлежним органима локалне самоуправе и искористе могућност да добију бесплатне киловат-сате. По основу Уредбе о енергетски угроженом купцу, коју је донела Влада Србије, умањење рачуна за струју прошле године користило је око 70.000 домаћинстава месечно. У јавности су се могли чути коментари да је веома лицемерно што се ЕПС таквим саопштењем огласио после трагичног случаја, иако у том предузећу истичу да су досад у више наврата апеловали на сиромашне грађане да се пријаве надлежнима како би могли да рачунају на бесплатне киловат-сате. Међутим, уредба о којој се говори подразумева умањење рачуна за струју, а не могућност да они за најсиромашније буду потпуно бесплатни или да га уместо њих регулише држава.
Чак и да се и пријавио надлежнима, М. С. то не би пуно значило јер је његова породица без било каквих примања и зависи у потпуности од скромне социјалне помоћи коју добија. Оно што јавност у Србији највише иритира је да власт своју „нулту толеранцију“ када је реч о плаћању рачуна демонстрира само на сиротињи, а да се струја не искључује предузећима која су занимљива за приватизацију.
Такође, када до приватизације дође, дугови се пребацују на издвојена предузећа, док инвеститори који углавном за мали новац добијају прилику да остваре значајан профит, бивају ослобођени било каквих обавеза попут плаћања рачуна за струју и других.
Типичан пример је Железара Смедерево на коју су преливена сва дуговања док је кинески Хестил добио челичану ослобођену од свих расхода. Спекулише се и да држава која контролише ЕПС не показује било какву толеранцију према социјално угроженим грађанима али да са друге стране није редак случај да рачуне не плаћају, али да им се истовремено струја не сече, веома имућни људи. Такође, медији су извештавали о томе да је власницима нелегалних викендица изграђених на Савском насипу, својевремено дозвољено да се прикључе на струју, укључујући и нелегалне куће синова бившег председника Србије Томислава Николића.
У овом тренутку највећи дужник за неплаћене рачуне за струју је Железара Смедерево са 4,9 милијарди динара. Реч је о предузећу које фактички не постоји и у њега су пребачена сва дуговања након продаје смедеревске железаре кинеском Хестилу. На другом месту по дуговањима су Рудници бакра Бор са 3,7 милијарди динара неизмирених обавеза за рачуне за струју. На трећем месту је Топионица и рафинација бакра доо Бор са 2,4 милијарде динара а на четвртом Рудник бакра „Мајданпек“ са 2,3 милијарде динара дуга. Од другог до четвртог места на листи се налазе предузећа у саставу РТБ Бор и кад се сва та дуговања зброје, тај комплекс који Влада Србије намерава да прода највише дугује за струју. На петом месту је ПЕУ „Ресавица“ са 1,1 милијардом динара дуговања. Петрохемија је на осмом месту са 751 милионом динара, Српска фабрика стакла на 10 са 582 милиона динара а издавачко предузеће Политика на 17 месту са 378 милиона динара дуга.
Медији су писали и о томе колико је дуго ЕПС толерисао Партизану и Звезди да не плаћају струју, а пре неколико година је чак и сама Влада Србије имала дуг за електричну енергију, па су сијалице радиле све док им штрајкачи нису исекли струју у Немањиној 11 на пар сати. После тога су платили рачун. И Карађорђевићи су имали обичај да не плаћају струју у Белом двору, па им је ЕПС после више хиљада евра коначно обуставио испоруку енергије, али су били толико добри да им струју ипак укључе – кад су имали госте за крсну славу!
Приватизациони саветник Бранко Павловић истиче да је трагични случај човека коме је искључена струја јер није имао новца да је плаћа директна последица економског модела који се спроводи у Србији а искључиво се заснива на директним страним инвестицијама.
– Последица тога је да рачуне за комуналије не могу да плаћају не само људи који не раде већ ни они који су запослени али имају мизерно ниска примања. Када имате такав модел који се заснива на капиталу који долази из иностранства а истовремено се спроводи монетарна политика која подразумева стриктну штедњу сасвим је извесно да у буџету неће бити довољно средстава како би држава субвенционисала најсиромашније слојеве становништва и тако им омогућила да плаћају рачуне. Онда се основано може поставити питање смислености такве економске политике власти у којој имате случај самоубиства због немаштине. Да ли је боље да имамо мали дефицит уместо што је он на нули а да истовремено немамо случајеве да људи дижу руку на себе јер немају средства да плате рачуне за струју. Ваљда је људски живот важнији од износа дефицита – истиче Павловић.
Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије, истиче да је основни проблем у недостатку социјалних карата, односно што држава одбија да их изради како би се знао тачан број угрожених грађана који нису у могућности да плаћају комуналије.
– У Србији не постоји уређен систем који би између осталог кроз социјалне карте препознао најугроженије слојеве становништва. Очито је да неком одговара такво стање јер омогућава малој групи људи да се богати док већина нагло сиромаши. ЕПС којим власт руководи преко својих партијских кадрова је пун корупције и нестручности. Сиромашнима се сече струја а са друге стране неким предузећима са огромним дуговањима се гледа кроз прсте. Јавна је тајна да рачуне за струју не плаћају ни неки богати људи нити они који су на разне начине повезани са актуелном влашћу. ЕПС мора да прекине са двоструким аршинима и да сече струју сиромашнима док то истовремено не важи за фирме под заштитом државе и богате појединце блиске властима – категорична је Ранка Савић.
Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката, каже за Данас да је недопустиво да било ко изврши самоубиство због тога што нема новца да плати рачун за струју или било који други рачун везан за комуналије.
– Заиста је трагично да се убио отац који је иза себе оставио четворо деце. Надлежни су дужни да воде рачуна о низу сегмената између осталог и о популационој политици у земљи. Људима треба омогућити да хране своје породице, односно да имају адекватну помоћ ако су тренутно без посла. То је задатак државе – закључује Цветановић.
