Власт тврди да пензије никада нису биле веће, удружења пензионера траже реформу система јер кажу да повишице касне и не сустижу инфлацију. Просечна пензија не може да савлада ни минималне трошкове живота, али се износ ове године, након два узастопна повећања, одлепио од трећине просечне потрошачке корпе. Истина је да за своја примања сада могу да купе више намирница, али се рачуница мења када се у све укључе месечни рачуни и друге обавезе из корпе. Није много боље ни у региону: значајно више пензије од српских имају у Хрватској и Црној Гори, док су сви остали суседи прилично испод нашег просека.
Како пише Демостат, пензионери у последњих 15 година и јесу и нису добили на квалитету живота. Власт тврди да им примања никад нису била већа, удружења траже реформу система јер кажу да повишице касне и не сустижу инфлацију. Каква оцена може да се да, осим субјективног осећаја, зависи и од групе података који се сагледавају.
Ако се пође од просечне пензије, она је од 2010. више него удвостручена – од почетних 19.847 на 45.732 динара колико је износила у мају ове године. Али, пре деценију ипо покривала је 59,3 одсто просечне зараде запослених, а онда је почео пад, по процентни поен-два годишње. У прошлој 2023. имала је најнижи ниво – досезала је до само 43,9 процента плате запослених. Након последњих повишица с краја прошле и почетка ове године, како пише Демостат, скор се незнатно поправио па примања најстаријих суграђана од ове године износе 45,6 одсто просечне плате што је још увек прилично далеко од жељених 60 одсто.
Слично је, наводи Демостат, и са трошковима живота, јер просечна пензија никако да савлада чак ни минималну потрошачку корпу, док је тек ове године успела да се мало значајније одлепи од трећине просечне корпе.
Тако је 2010. просечан пензионер од својих примања могао да подмири 71,3 одсто минималних трошкова а тек 37,6 процента просечне потрошње. Уследиле су године пада куповне моћи, финансијске консолидације која је током четири године, почев од 2014. смањила пензије тако да и власт потврђује како су тај терет пензионери изнели на својим плећима. Али, паре које су им скинуте са чека, не враћа. Најтеже је било око 2017. када су најстарији од својих принадлежности могли да покрије тек 66,1 одсто минималне или 34,3 одсто просечне корпе. У овој години, минимални пакет намирница и других месечних обавеза покривен је до 85,5 а просечан до 44,2 одсто, преноси Демостат.
Више хлеба, мање млека
Интересантно је да се куповна моћ, ако се сагледава цео петнаестогодишњи период, на крају тог раздобља незнатно поправила бар када је реч о основним намирницама, не рачунајући у то комуналне обавезе које су такође део “корпе” а у међувремену су значајно поскупеле, па изгледа да је све опет дошло на исто. Ипак, вреди рећи да је за просечну пензију 2010. године могало да се купи 370 килограма хлеба, 371 литар млека, 60 килограма свињског меса, 105 килограма пилетине…
Те количине су, према писању Демостата, потом значајније смањене, па су у 2017. сведене на 287 килограма хлеба, 272 литра млека, 49 килограма свињетине, 90 килограма пилећег меса. У овој години, ако се не рачунају друга поскупљења попут струје и комуналија, ситуација је мало боља, па се за просечна примања добија 397 килограма хлеба, 309 литара млека, 62 килограма свињског или 145 килограма пилећег меса.
Тамнија страна медаље
Али, статистика је једно, а стварни живот обично има и друге стране медаље. Од укупно 1,65 милиона пензионера више од 60 одсто, или преко 990.000 прима пензију која је испод републичког просека, често и на граници ризика од сиромаштва. Од тог броја, испод црте 440.000 има минималну или још мању од ње. Прецизније, минималац који износи нешто мање од 25.000 динара и испод је прага сиромаштва, има 140.000 најстаријих суграђана, још око 300.000 прима и од тог износа мање. Међу њима су углавном породичне и инвалидске пензије, као и пољопривредне које прима нешто мање од 110.000 људи али је преко 94.000 на минималцу који износи за ту категорију 19.600 динара.
Ову тамну страну употпуњује чињеница да са сваком новом повишицом, која за одређени проценат увећава пензиони чек, расте и распон између највиших и најнижих примања. Уз то, иако су пензије током деценије и по мање-више расле, нису успевале да сустигну инфлацију. Удружења и синдикати пензионера због тога траже реформу тог система којом би се примања најугроженијих подигла бар изнад границе ризика од сиромаштва, али и обезбедило да се увећање пензија врши сваког месеца а веже по аутоматизму за раст зарада и инфлације. За сада нема назнака да ће до тога и доћи.
Да већина пензија не покрива основне или жељене трошкове, сведочи и податак о све већем броју најстаријих који и после одласка у мировину настављају да раде и то углавном “на црно”. Према неким проценама синдиката, реч је о око 100.000 људи који на тај начин употпуњују своје кућне буџете, пише Демостат.
Није много боље ни у суседству
Ако је за утеху, ни земље у окружењу немају много бољи однос према старијим генерацијама. Веће пензије од српских (390 евра) исплаћује Хрватска, 515 евра, следи је Црна Гора где након последњег повећања просек износи 511 евра док су све остале земље региона испод тих износа. У Северној Македонији је, на пример, 346 евра, у БиХ је просек 320, у Републици Српској 303, Бугарској 226 евра. Најповољнији однос пензије према просечној заради запослених је у Црној Гори, 64,1 одсто а најнижи удео пензије према зарадама је у Бугарској, 29,0 одсто.
Foto: Shutterstock
