Мостоградња ИНГ, у стопостотном власништву фирме Миленијум тим, била је једини учесник на данашњој стечајној лицитацији за некада чувену југословенску грађевинску компанију Мостоградња. Директор Мостоградње ИНГ Андреја Ђулић прихватио је почетну цену од 1,18 милијарди динара (око 10 милиона евра), чиме је ова компанија постала „проглашени купац“, односно победник јавног надметања, пише Бизнис.рс.
Мостоградња ИНГ , кћерка фирма Миленијум тима је, иначе, пре него што је 2021. године отворен стечај у бившем гиганту, закључила уговор о закупу дела имовине, а према писању портала Нова.рс преузела је и око 200 радника Мостоградње у стечају, наводи Бизнис.рс.
Купац предузећа Мостоградња ће, уколико успешно оконча процедуру која следи после лицитације, постати власник управне зграде ове комапаније у центру Београда у Влајковићевој улици, као и индустријског комплекса у Батајници и корисник оперативних плацева на Савском насипу и у Остружници.
Имовину Мостоградње као правног лица чини и низ нелегализованих барака и привремених објеката који се користе као стамбени у новобеоградској улици Агостина Нета, као и на Тошином бунару у Земуну, на Вилиним водама и у близини петље „Мостар“, што је такође обухваћено овим поступком лицитације.
Бизнис.рс је раније писао да је Пореска управа уочи лицитације предложила да се имовина Мостоградње која има статус културног добра издвоји од остале и прода у складу са Законом о заштити културних добара.
Ради се о томе да је на катастарској парцели у Влајковићевој улици, где се налази управна зграда некадашњег гиганта, уписана забележба да је део тог објекта и „заштићена околина културног добра – модерна гаража у Београду“, у којој је некада био Музеј аутомобила.
Привредни суд у Београду одбио је, међутим, примедбу као неосновану, уз образложење да уколико држава не искористи право прече куповине, купац капитала свакако има обавезу да поштује норме везане за заштиту културних добара.
Када је реч о поступку након јавне лицитације, купопродајни уговор се потписује у року од три радна дана од дана „изјашњавања установе заштите, односно истека законског рока за изјашњавање“, под условом да је депозит који је обезбеђен гаранцијом уплаћен на рачун стечајног дужника. То се односи на могућност да држава искористи право прече куповине због постојања забележбе о културном добру.
„У случају да Република Србија као ималац права прече куповине у складу са Законом о културном наслеђу, искористи то право и прихвати постигнуту цену на јавном надметању, купопродајни уговор ће у том случају бити закључен са Републиком Србијом, а депозити враћени учесницима јавног надметања“, стоји у правилима јавног надметања за Мостоградњу у стечају.
Са друге стране, „проглашени купац“, односно онај ко понуди највишу цену на лицитацији, дужан је да уплати преостали износ купопродајне цене у року од 15 дана од дана потписивања купопродајног уговора.
Правила лицитације кажу и да ако проглашени купац не закључи купопродајни уговор или не уплати купопродајну цену у прописаним роковима и по прописаној процедури, губи право на повраћај депозита, а за купца се проглашава други најбољи понуђач.
У случају да је други најбољи понуђач на јавном надметању депозит обезбедио банкарском гаранцијом, након одустајања проглашеног купца он мора да уплати износ депозита на рачун стечајног дужника у року од два радна дана од дана пријема обавештења којим се проглашава за купца, након чега ће му бити враћена гаранција.
„У конкретном случају, купопродајни уговор потписује се у року од три радна дана од пријема обавештења којим се други најбољи понуђач проглашава за купца“, појашњено је у правилима лицитације.
Nova.rs/ Nemanja Jovanović
