У Србији од 2021. запослени више неће моћи да издржавају пензионере, чији ће број драстићно порасти јер на ред за пензионисање долази „бејби бум“ генерација.
У бејби бум генерацију, познату као генерацију у којој је рођен до тада незапамћен број деце, спадају сви рођени непосредно после Другог светског рата, између 1947. и 1957. године, и они су 2008. почели да улазе у контигент становништва изнад 65 година, каже Гордана Бјелобрк, шеф одсека за демографију Републичког завода за статистику.
До 2021. ће, објашњава, цела та генерација имати више од 65 година.
За четири године, каже она, држава ће морати да предузме конкретне мере да би се омогућио економски баланс између економски активног и економски неактивног становништва.
С друге стране, каже, све је мање младих људи који би старије становништво својим радом издржавали.
„Смањиваће се радни контигент јер све више младих људи који спада у тај радни контигент одлази из земље, а и рађа се све мање људи. Све ће то утицати на смањење радног потенцијала у Србији“, рекла је Бјелобрк.
Она је упозорила да ће такву ситуацију бити тешко економски издржати, те да ће морати да се нађу нека конкретна реења.
– Економски ће бити јако тешко то издржавати, смањује нам се радни контигент, све су мање улазне генерације и тад ће морати да буду примењене конкретне мере како би се омогућио економски баланс измедју економски активног и економски неактивног становништва – оценила је она.
Пад броја пензионера, али на кратак рок
У Србији се, према подацима ПИО фонда, смањио број пензионера откако је на снагу пре две године ступио нови Закон о ПИО .
Тако однос између броја пензионера и запослених који редовно плаћају порезе и доприносе, сада износи 1,44 и повољнији је у односу на поједине земље у региону, попут Хрватске у којој је 1,17.
Однос броја запослених који издвајају у ПИО и пензионера пре две године износио је 1:2. , а нови Закон о Пио фонду смањио је број оних који одлазе у пензију
Како наводе у ПИО, 2014. је поднето 161,324 захтева за старосну пензију, док је та бројка 2015. износила 143.859, а 2016. 135, 343 захтева.
Очекује се да ће се овај тренд наставити и у 2017. години, те да ће и издавајања из буџета за пензије бити мања.
Разлог за то није само смањење броја оних који одлазе у пензију.
Наиме, уплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање 2016. је, кажу, била боља у односу на план те је тако фонд ПИО прошле године из буџета повукао мање средстава за 13, 26 милијарди динара.
Бољи резултат у 2016. је био основ, наводе, за планирање прихода у 2017. години.
Србија пета најстарија земља у Европи
Иако Србија заузима високо пето место на листи „најстаријих“ земаља у Европи, она га дели са економски развијенијим земљама, Немачком, Италијом, Аустријом и Бугарском.
Иако на први поглед може изгледати да највећа земља Балкана дели неку добру особину са једнако „старим“ али богатијим земљама, разлози из којих је раме уз раме с њима, потпуно су различити.
Те земље су „старе“, каже Бјелобрк, зато што им је очекивани старосни век дужи. Имају развијену медицину и бољи животни стандард па зато дуже и живе.
У Србији, с друге стране, све се мање деце рађа, и све више младих људи одлази, па су једини који остају – старији.
– Они ће свој баланс измедју економски активног и неактивног становништва надоместити баш тим становништвом које одлази, измедју осталих и из наше земље. Они имају старо становништв због свог свог успеха, а ми због поремећене старосне структуре која је највећи демографски проблем – закључила је Бјелобрк.
