Родитељи Светог Јована беху Јелисавета и јудејски свештеник Захарија, који дуго немогаше имати деце, те се усрдно молише Богу, иако већ бејаху стари. Када је било време по распореду да у храму служи Захарија оде и уђе у храм да би кадио. Тада му се указа анђео Господњи, који стаде са десне стране олтара кадионог, те виде Захарија збуњеног и уплашеног и каза му: „Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја. Жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и ти ћеш му наденути име Јован. Он ће ти бити на радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу; јер ће он бити велики пред Богом. Он неће пити вина ни опојнога пића, и напуниће се Духа Светога још у утроби матере своје. Многе ће он синове Израиљеве обратити ка Господу, Богу њиховоме, и ићи ће пре Богом у духу и сили Илијиној, да окрене срце отаца к деци, и непокорне к разумности праведника, и да приправи Господу народ спреман.“ Захарија затим упита анђела како ће он то познати, јер је његова жена Јелисавета нероткиња, а већ је и у годинама, те му анђео одговори: „Ја сам Гаврило који стојим пред Богом и послан сам да ти говорим, и да ти јавим ову радосну вест. И гле, онемићеш и нећеш моћи говорити до дана када ће то да се збуде, јер ниси веровао мојим речима које ће се испунити у своје врееме.“
И оде анђео, а Захарија изађе пред зачуђен народ и немогаше говорити, те сви присутни схватише да се нешто појавило пред Захаријом у храму. Када се завршише дани његове службе Захарија стиже кући и након неколико дана Јелисавета му саопшти радосну вест – да ће постати родитељи након толико година чекања и молитве. Након шест месеци анђео Гаврило се појавио и девици Марији и саопштио јој је вест да ће родити Сина Божијега, а када га Марија упита како је то могуће, одговори јој анђео: „Ето и Јелисавета, рођака твоја, заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом. Јер код Бога није ништа немогуће.“ А на то Марија одговори: „Ја сам слушкиња Господња, нека ми буде по речи твојој!“ Убрзо Марија оде код своје рођаке Јелисавете и како уђе и поздрави је заигра дете у утроби Јелисаветиној и напуни се она Духа Светога, те ускликну: „Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуд мени ово да дође мати Господа мога к мени? Јер гле, чим дође глас поздрава твога у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој. Блажена она која верова, јер ће се испунити оно што јој је од Господа казано!“ И дође време да се Јелисавета породи и роди сина, а осми дан по рођењу дођоше да обрежу дете и да му дају име. Хтедоше му дати име по оцу његовом – Захарија, али Јелисавета на то каза да ће се дете звати Јован. Сви присутни казаше да никога нема у родбини да се тако зове и Захарију питаше како би он хтео да се дете зове, а Захарија затражи таблице и написа на њима: „Јован је његово име.“ Сви се зачудише, а у тај час се развезаше и уста Захаријина и он проговори хвалећи Бога.
Свети Јован (хебр. המטביל [Yohanan Ha’Matbil], чије име значи благодат и милост, рођен је у доба када владаше Ирод и његово рођење беше предвиђено од пророка у Старом Завету, те је он последњи пророк Старог Завета и први апостол и јевангелиста Новог Завета, који приправи пут Господу Исусу Христу и крстише га на реци Јордану. Многи сматрају да је Свети Јован дуго чекани Месија, и указују му највише поштовање, а међу њима су Мандејци, који су познати и као хришћани Светог Јована Крститеља, док се одговор налази у Јеванђељима и даје га сам Свети Јован, како је записано: „А како народ беше у ишчекивању, и питаху се сви у себи није ли Јован Христос, рече он свима: Ја вас крштавам водом, али иде за мном силнији од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.“ (Јеванђеље по Луки 3:15 – 16).
Познат је и у исламској традицији као пророк Јахја ибн Захарија (арап. يحيى بن زكريا Yaḥyā ibn Zakarīyā), односно Јахја син Захаријин. А у Јеванђељима пише да је Свети Јован „онај за кога беше јавио пророк Исаија, када рече: ‘Ено гласа вапијућег у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове.’“ (Јеванђеље по Матеју 3:3). Свети Јован беше Претеча Господа Исуса Христа, јер показа пут крштења и покајања ради спасења, и показа лек покајања свима, лек за сваки људски грех, који је сабран у речима: „Покајте се, јер се приближи Царство Небеско!“ (Јевађеље по Матеју 4, 17). Поуке Светог Владике Николаја Велимировића: „Смрт је близу, и Суд Божији је близу – две страшне опомене да и наше покајање треба да буде близу. Не буде ли наше покајање ближе и брже од смрти и Суда Божијег, оно ће онда увек за увек бити далеко од нас. Сада је оно у нашим рукама, и ми се можемо користити њиме још за неко кратко време. Пожуримо се, дакле, да се користимо покајањем, јер то је први и почетни лек за душу људску. Само се покајмо, и онда ће нам се одмах отворити даља врата и казаће нам се, шта нам даље треба чинити.“
Снежана Недић
