Кметски сабор у нашеме срезу
Позва срески кмет све кметове и поданике на сабор у нашеме срезу да им одржи беседу како нема бољега кмета одавде па до царства небескога.Он одреди свога највернијег харамбашу да он сабор води и о реду брине.Харамбаша одмах наредише а његови ајдуци истог трена одметнутном ћати перо отуђише да он немогаше цртат кметове и поданике и писат ситна слова што кметови говорише.
Поче кмет беседити како бољега од њега нема,како други кметови сиротињи раји педесетак узимаше док он себи само двадесетак одвајаше и десетак за властелу отимаше.Рече кмет да он силне друмове средише не гледајући коме кмету припадаше сиротиња раја,само кмет заборавише да један друм из ината не средише јер му се и тај Срб одметнуше и да му смета Стамбол капија јер су Турци милостивији били па су раји само десетак отимали.
Рече кмет како нема бољега извора у нашеме царству од онога у сред нашега среза, где се може одмарат сиротиња раја,рујну воду пити,пити и свога кмета благосиљати а он од тога само шесдесетак себи задржаше да се има за тартуфе и ђаконије скупе.
Скочише кметови поданици,громким гласом кметову беседу поздравише и ове речи изрекоше:о кмете наш најбољи до царства небескога,немој слушат сиротињу рају већ ти узми колико је теби срцу драго а ми за пар гроша подржећемо да што веће буде твоје благо.Руку подизаше и кмета поздравише два његова противника љута,поздравише али гласа не пустише,не пустише од срамоте и стида јер свашта сиротињи раји обећаше док кметови не постадоше и гроша се докопаше.
Поче кмет још беседити да сиротиња раја ради земљу,рани марву и сређује конаке
да када властела и кмет по харач дођу могу лепо јести,јести,рујно вино пити,пити и после тога коначити.Прозва кмет и витезове љуте,да неки од њих неће добити ни гроша а једнога витеза оптужише да је витез као његов деда,па га позва на двобој љути уколико има срце за мегдана.
То све кмет рече и не сачекавши крај сабора утече.Оде тражит деду да му рече да излази витезу љутоме на мегдана,како му то рече и деда утече.
СУМЊИВО ЛИЦЕ
