Доносимо вам приче о активним грађанима који су решили да део свог времена посвете да направе неку промену набоље у својој улици, месту, граду. Сазнајемо од њих како они доживљавају активизам и шта их мотивише да раде за колективно добро. Једна таква прича долази нам из Прокупља, од Жикице Јовановића из „Филм клуба Прокупље“.
Живећи у ромском насељу, редитељ Жикица Јовановић давно је уочио да друштво негује бројне предрасуде према Ромима што га је подстакло да, кроз креативни рад са младима, разбије баријере које постоје између Срба и Рома. Кроз удружење ’’Филм клуб Прокупље’’ покренуо је иницијативу ’’Прикажи своје – упознај туђе’’ где је шездесеторо младих из обе популације укључио у рад уметничких радионица које су резултирале кратким филмом о љубави између Ромкиње и Србина.
– Због чега је активизам важан?
Активизам је изузетно важан. Најбитније је да има појединаца који треба да покрену и укажу на одређени проблем, а онда ће и остали грађани увидети проблем и активирати се. Нажалост, многи нису свесни да многи проблеми у заједници неће сами да се реше, већ да и ми морамо да се ангажујемо. Млади су будућност, а они су увек спремни да се ангажују, тако да је мени драго да увек долазе неки нови млади и храбри људи који чине своју заједницу лепшим и бољим местом.
– Која је била иницијална каписла да покренете ову иницијативу?
Ја живим у ромском насељу и дружим се са многим ромима. Нажалост, многи имају предрасуде према њима. То није добро, зато са овом иницијативом, али и другим сличним активностима желимо да спојимо младе Србе и Роме, укажемо им на сличности и превазиђемо стереотипе који и даље постоје. Потребно је што више дружења и позитивних примера у заједници, да бисмо предрасуде још више уклонили.
– Који су Вам били највећи изазови? Да ли сте некада (и када) пожелели да одустанете?
Нисам никада желео да одустанем, не размишљам тако, већ размишљам на који начин проблем да решимо, ако не успева на један начин, покушати на други. Морамо да будемо истрајни, нарочито ако смо свесни да постоји проблем који неко треба да реши.
– Најзначајнији тренутак, односно тренутак у ком сте помислили да је вредело труда?
Најсрећнији сте када видите децу и младе који су срећни и задовољни. Видите младе Роме и Србе како се друже и после радионица, седе и заједно причају о следећим радионицама, али и о осталим стварима у животу. Прође много дана после тих акција, а они се и даље друже. Исто је и за сваку другу активност коју спроведете, нпр. да очистите неки део града, па сутра када прођете поред њега, срећни сте и задовољни, јер сте урадили нешто добро за целу заједницу.
– По(р)ука будућим активистима…
Човек је најсрећнији када даје и помаже другима. Најсрећнији сте и најзадовољнији када урадите нешто добро за друге и за своју заједницу. Имамо доста младих људи који се активирају и решавају проблеме у свом окружењу. Драго ми је кад видим да схватају значај активизма, а сматрам да свако треба да да свој допринос, макар минимални и омогући себи и нашој деци да сутра живе у лепшем и бољем друштву.
– Подршка кроз промени.рс нам је значајна због...
Ова подршка нам је омогућила да укажемо на проблем у својој заједници, али и да активирамо заједницу у решавању проблема. Млади су се први пут бавили филмом, снимили свој први филм, мало је рећи колика је радост на њиховим лицима. Пројекат је и нашу акцију учинио видљивијом и надам се, подстакао неке друге активисте да крену у решавање проблема у својој заједници. Потребно је што више акција и промена на боље.
Аутор фотографије је Жикица Јовановић (Ж.Ј.).
